Da nije bilo jednog telefonskog poziva iz Moskve, veliko je pitanje da li bi turski predsednik Redžep Tajip Erdogan danas uopšte bio živ, a kamoli i dalje na vlasti u Turskoj, piše danas srbijanska “Politika” navodeći da podaci do kojih je taj list došao iz veoma pouzdanih izvora otkrivaju do sada nepoznate detalje neuspešnog državnog udara 15. jula.
Puč, čiju je udarnu pesnicu trebalo da predstavlja ratno vazduhoplovstvo, planiran je da počne 16. jula u tri ujutru, a krenuo je šest sati ranije.
Odlučujući događaj, koji je umnogome odredio sudbinu udara, dogodio se nekoliko dana ranije, 27. juna, kada je Kremlj saopštio da je Vladimir Putin primio pismo od Erdogana u kome se turski predsednik izvinjava za obaranje ruskog „suhoja-24” u novembru iznad Sirije.
U atmosferi obnovljenih kontakata, šef ruske obaveštajne službe FSB Aleksandar Bortnjikov 15. jula po podne poziva svog resornog turskog kolegu, šefa nacionalne bezbednosne organizacije (MIT) i Erdoganovog čoveka od poverenja Hakana Fidana.
Bortnjikov kaže da ima informacije da se širom Turske po aerodromima tankuju helikopteri i lovci i pita ga da li to ima neke veze sa operacijama u Siriji ili se radi o vojnoj vežbi.
Fidan je iznenađen. Ne zna ništa o nekoj vojnoj vežbi nacionalnih razmera. Zna da ne postoje planovi za vazdušnu intervenciju u Siriji. Javlja se telefonom načelniku Generalštaba generalu Hulusi Akaru, piše “Politika”.
Komandant turske armije takođe ne zna o čemu se radi, obećava da će proveriti i Fidanu kaže da ga pozove za sat vremena. Na ponovljene pozive u dogovoreno vreme general Akar, koga su pobunjenici u međuvremenu kidnapovali, ne odgovara.
Fidan potom o neobičnim okolnostima obaveštava Erdogana koji je na odmoru u Marmarisu odakle odmah poziva general-majora Zekaija Aksakalija, komandanta specijalnih snaga, navodi “Politika”.
