Bajern melje redom i ove sezone, ali mnogo je onih koji ovu ekipu Bavaraca ne gledaju istim očima kao fudbalsku mašineriju koja je pod vođstvom Jupa Hejnkesa prošle sezone osvojila sve što se moglo osvojiti.
Dolazak Pepa Gvardiole promenio je mnoge stvari u timu Bajerna. Iako je Španac sa mnogo respekta pričao o Hejnkesovom radu i obećavao da će nastaviti tamo gde je Jup stao, čim je preuzeo komandnu palicu promenio je neke stvari. Naravno, kao trener ima puno pravo da sprovodi svoje zamisli, a ono što je najvažnije je da mu rezultati idu u prilog.
Primetno je da Bajern ne igra više onako agresivno, brzo i ofanzivno kao kod Hejnkesa i da Gvardiola više pažnje poklanja „davljenju“ rivala kroz dominaciju u posedu lopte.
Bavarci su prošle sezoni gotovo svaku utakmicu igrali sa maksimalnom željom da protivniku što više puta zatresu mrežu, kod Gvardiole se tempo igre menja čim ekipa dođe do bezbednog vođstva. U prvih 11 kola prošle sezone, Bajern je ostvario deset pobeda i imao jedan poraz uz gol razliku 32:4.
U Gvardiolinih prvih 11 bundesligaških okršaja, prvak Nemačke ima bod manje nego tada Hejnkes, ali uz znatno slabiju gol razliku – 24:7. Naravno, svi u klubu su prezadovoljni Gvardiolinim radom jer rezultati ne trpe i ne smetaju im tesne pobede nad znatno slabijim rivalima poput Ajntrahta, Nirnberga, Hofenhajma, Volfsburga…
Ipak, Gvardiolin španski recept ne oduševljava baš sve navijače Bajerna, pa ima i onih kojima nije po volji pomalo dosadna igra Bavaraca kada imaju vođstvo od jednog ili dva gola razlike. Razlog za manje ubedljive pobede pored Gvardioline trenerske filozofije je i njegov sistem rotacije.
U prvih 11 kola, Pep nijednom nije izveo istu prvu postavu, a s obzirom na najavljeni tim za sutrašnji meč protiv Augsburga, ta praksa će biti nastavljena i u 12. prvenstvenoj rundi.
Gavrdiola je u tom sistemu nekolicini igrača promenio pozicije. Tako je Filip Lam koji je celu karijeru proveo na poziciji beka (desnog ili levog), kod Gvardiole najčešće igrao kao zadnji vezni. Takođe i Tomas Miler je imao nekoliko prekomandi, pa je nekad igrao desno krilo, nekad levo, često ga je Pep koristio kao „lažnu devetku“, a u par navrata je igrao i klasičnog cenatrfora.
Jedini igrač koji je kod španskog trenera počeo svaki meč u prvoj postavi je golman Manuel Nojer, a u svih 11 utakmica su učestvovali i Lam, Kros, Miler i Mandžukić. Fenomenalni Havi Martinez koji je bio jedan od ključnih igrača kod Hejnkesa je u prvoj postavi počeo samo jedan meč, mada se mora istaći da je dugo vremena imao i problem sa povredom, baš kao i novajlije Gece i Alkantara.
Ali, sada kada su mu svi najvažniji igrači poptuno zdravi, Gvardiola dolazi u situaciju da jednostavno ne može ravnomerno da raspodeli minutažu jer za pet pozicija u veznom redu konkurišu: Švajnštajger, Martinez, Kros, Riberi, Roben, Alkantara, Gece, Šaćiri i Miler, a tu je i Lam koga trener Bajerna češće koristi u veznom redu nego na desnom beku.
Za sada Gvardiolini eksperimenti daju dobre rezultate. Ali, ukoliko mašinerija zariba nad njim će se nadviti senka Jupa Hejnkesa i moraće da objašnjava mnoge stvari.
