Vaš puls je broj otkucaja vašeg srca u jednom minutu. Brzina otkucaja srca, odnosno pulsa, može da varira kao odgovor na nivo vaše aktivnosti, emocionalnog stanja… Zato se puls obično meri kada smo u fazi mirovanja ili kada smo opušteni.
Za odrasle, normalan broj otkucaja srca u mirovanju je između 60 i 100 otkucaja(bpm). Normalan broj otkucaja srca u mirovanju za decu može biti veći od pulsa kod odraslih, u zavisnosti od njihovog uzrasta. Dok otkucaji srca mogu da variraju od osobe do osobe, određeni otkucaji srca se smatraju opasnim.
Šta je normalan broj otkucaja srca u mirovanju?
Iako starost i nivo aktivnosti mogu da utiču na vaš otkucaj srca, postoji nekoliko „normalnih“ parametara. Vaši otkucaji srca u mirovanju su kada vaše srce pumpa minimalnu količinu krvi koja je potrebna vašem telu jer ste u mirovanju. Faktori kao što su starost, nivo aktivnosti i određeni lekovi takođe mogu da utiču na otkucaj srca u mirovanju.
Normalan broj otkucaja srca u mirovanju za odrasle Prema Američkom udruženju za srce je između 60 i 100 bpm. Ipak neki ljudi mogu da imaju puls u mirovanju niži od 60 otkucaja u minuti, a on se i dalje smatra normalnim. Na primer, sportisti mogu da otkriju da su im otkucaji srca niži, ponekad čak i do 40 otkucaja u minuti. Pored toga, ljudi koji uzimaju određene lekove, kao što su beta-blokatori, takođe mogu da imaju niži broj otkucaja srca u mirovanju, piše Healthline.
Prosečan normalan broj otkucaja srca u mirovanju za odrasle na osnovu starosti:
18 do 20 – 81.6
21 do 30 – 80.2
31 do 40 – 78.5
41 do 50 – 75.3
51 do 60 – 73.9
61 do 70 – 73,0
71 do 80 – 74.2
Preko 80 – 78.1
Faktori koji mogu da utiču na rad srca u mirovanju
Pored starosti, nekoliko drugih faktora takođe utiču na vaše otkucaje srca u mirovanju.
Temperatura – vaš puls može malo da se poveća kada ste izloženi visokim temperaturama.
Emocije – ako ste uznemireni ili uzbuđeni, vaš otkucaj srca može da se poveća.
Težina – ljudi sa gojaznošću mogu da imaju veći broj otkucaja srca u mirovanju. To je zato što srce mora više da radi da bi snabdevalo telo krvlju.
Anemija – kod anemije, nizak nivo crvenih krvnih zrnaca može da dovede do bržeg kucanja srca kako bi vaše telo snabdevalo krvlju bogatom kiseonikom
Endokrine ili hormonske abnormalnosti – abnormalni nivoi nekih hormona mogu da utiču na rad srca. Na primer, previše hormona štitne žlezde (hipertireoza) može da poveća broj otkucaja srca, dok premalo hormona štitne žlezde (hipotireoza) može da smanji broj otkucaja srca.
Sindrom posturalne tahikardije (PoTS) – ovaj sindrom dovodi do abnormalnog povećanja otkucaja srca nakon sedenja ili stajanja.
Pozicioniranje tela – puls može privremeno da se poveća kada pređete iz sedećeg u stojeći položaj.
Šta je opasna stopa?
Kada je vaš otkucaj srca prebrz, to se zove tahikardija. Za odrasle, brzi otkucaji srca se definišu iznad 100 bpm, ali ono što se smatra prebrzo može zavisiti i od vaših godina i ukupnog zdravlja. Tahikardija može da bude privremena. Neki mogući uzroci tahikardije mogu da uključuju: osnovno zdravstveno stanje, anksioznost ili stres, velika potrošnja kofeina, konzumacija alkohola, neravnoteža elektrolita, anemija, hormonalni problemi, naporna vežba ili fizička aktivnost, neželjeni efekti lekova, konzumiranje cigareta…
Posetite lekara ako primetite iznenadnu promenu u otkucajima srca koja je praćena: kratkim dahom, stezanjem u grudima ili bolom, vrtoglavicom ili nesvesticom. To mogu da budu znakovi ozbiljne srčane komplikacije.
izvor novosti.rs
