Šta se dešava sa našim tijelom ako svako jutro jedemo jaja za doručak? Nutricionista Lazar Mitrić iz udruženja “Svi na Vagu” objašnjava nam sve detalje.
Jaja su više nego hranljiva, zlatni rudnik i dobro utiču na našu krvnu sliku i celokupno zdravlje, poruka je nutricioniste Lazara Mitrića, iz udruženja „Svi na vagi“.
“Jedno veliko jaje ima 13 esencijalnih vitamina i minerala, visokokvalitetne proteine, a ‘tvrdo’ je samo 70 kalorija! Bjelanjci sadrže dio visokokvalitetnih proteina, riboflavina i selena, a većina nutrijenata iz jajeta se nalazi u žumancetu.Oni su vitamin D – jaje je jedna od rijetkih namirnica koje prirodno sadrže ovaj vitamin, ključan za zdravlje kostiju (tijelo koristi do 90% Ca iz jaja) i imunološku funkciju.
Važni su i selen, holin, neophodni za normalno funkcionisanje svih ćelija (posebno važan tokom trudnoće, podržava zdrav razvoj mozga fetusa), lutein i zeaksantin, antioksidansi koji smanjuju rizik od razvoja katarakte i usporavaju napredovanje starosna degeneracija makule. Osim što su dobar izvor gvožđa (1,89 mg), obezbeđuju nam i proteine (2,7 g).
*Uz sve prednosti, mnogi povezuju unos jaja, lošu krvnu sliku i kardiovaskularne bolesti.
– Donedavno se preporučalo ograničiti konzumaciju jaja, posebno masnih žumanjaka koji sadrže kolesterol, ali nova istraživanja pokazuju da su te preporuke zastarjele.
– To znači da ne treba preterivati. Umjerena konzumacija (1 jaje dnevno) nije povezana sa lošim krvnim nalazima i srčanim oboljenjima. Lekari savetuju potpuno zdrave ljude da čak ni za Uskrs ne jedu više od tri komada dnevno. S druge strane, dnevni omleti od nekoliko jaja, sa brdo slanine ili kobasica nisu poželjni.
*Mnogi će i dalje vjerovati da je samo bjelanjak zdrava strana jajeta.
– Moramo ih uvjeriti jer, ponavljam, upravo žumance sadrži neke od najboljih nutrijenata, koji jačaju našu krv i imunitet. Dakle, ako neko odustane od žumanca, odriče se fosfora i vitamina D rastvorljivog u mastima, koji podržava naše cjelokupno zdravlje, apsorbira kalcij, pomaže u održavanju jakih kostiju.
Ako ne konzumiramo jaja, zdrav rast i proizvodnja crvenih krvnih zrnaca ne može biti na optimalnom nivou, gubimo energiju, otežan je proces pamćenja i koncentracije, a moguća je i vrsta anemije (megaloblastne) zbog koje se osjećamo slab i umoran.
*Šta je sa holesterolom?
– Za početak, treba da znaš da nije tako loš. Istina je da žumanca sadrže mnogo holesterola, jedno veliko jaje ima 185 miligrama (62% dnevnog unosa), a odavno se veruje da konzumiranje holesterola iz jaja povećava njegov nivo u organizmu. Međutim, ima relativno mali uticaj na holesterol u krvi kod zdravih ljudi. Jaje sadrži i lecitin, koji potiskuje dejstvo holesterola i podstiče njegovo izbacivanje iz organizma.
Problem su oni kod kojih je dijagnosticirana neka bolest, prvenstveno dijabetes, kao i srčani bolesnici koji ne znaju da stanu kada im se nađu suhomesnati proizvodi, neki sirevi.
– Kada je ishrana u pitanju, uvek važi stara izreka da treba da jedemo umjereno. Isto je i sa jajima. Sedam žumanjaka sedmično predstavlja samo dobitak, a ko se brine za nivo holesterola uprkos odluci da ih konzumira, može to lako da proveri. Biomarkeri holesterola, koji uključuju dobar i loš holesterol, HDL i LDL, brzo se određuju vađenjem krvi u laboratoriji.
A šta je sa onim jajima od kojih pravimo razna jela i kolače?
– Jaja su nezaobilazna u kuhinjama širom svijeta, pa tako i u našoj, jer su jela sa njima jednostavna za pripremu, ukusna i idealna za svaki period života. Ako ne pretjerate sa ovom hranom, ne morate previše brinuti.
Bez obzira na sve što ste rekli, i dalje će biti onih koji sumnjaju.
– Vratimo se naučnicima. Također su dokazali, suprotno uvriježenom mišljenju, da ako 12 sedmica konzumiramo niskokalorične namirnice, ali uz njih svaki dan jedemo dva jajeta, holesterol se neće povećati. A kako neki ljudi čak i gube na težini tokom takve dijete, analiza krvi će pokazati da se nivo holesterola smanjio.
Izvor: Stil.kurir.rs
