U cilju što bolje organizacije i što veće izlaznosti na predstojećim izborima na Kosovu, ali i u cilju spuštanja tenzija između Beograda i Prištine, u Briselu se „vanredno“ sastaju Ketrin Ešton, Ivica Dačić i Hashim Thaçi.
Kada su se poslijednji put, 8. septembra u Briselu, sastali premijeri Srbije i Kosova, plan je bio da se u danima koji slijede intenzivno radi na organizovanju lokalnih izbora na Kosovu i da se slijedeća runda dijaloga održi tek poslije 3. novembra. Ti izbori, koji su dogovoreni Briselskim sporazumom, i na čijem su planiranju radili ne samo najviši zvaničnici Srbije, Kosova i Evropske unije, već i timovi eksperata, pokazali su se kao još jedan kamen spoticanja u srpsko-albanskim odnosima. Sam početak izborne kampanje, odnosno zabrana kosovskih vlasti premijeru Srbije da uđe na Kosovo i pozove Srbe da izađu na lokalne izbore, izazvala je novo zatezanje odnosa na relaciji Beograda-Priština, ali i Beograd-Brisel. Premijer Srbije Ivica Dačić optužio je kosovsku stranu za opstrukciju Briselskog dogovora i upozorio na moguće povlačenje iz dijaloga u kome posreduje EU: „Neću dozvoliti da me iko ponižava. Neka traže drugoga za pregovore. Nadam se da ovo neće biti moj poslijednji odlazak u Brisel na dijalog, a i ako bude tako neće mi baš nedostajati“, izjavio je Dačić po dobijenom pozivu za današnju „vanrednu“ rundu dijaloga.
Nesporazum ili zabrana?
Pored premijera Dačića, i predsjednik Srbije Tomislav Nikolić i prvi potpredsjednik Vlade Aleksandar Vučić planirali su posjetu Kosovu u narednim danima. Zvanični Beograd očekuje da će uz pomoć Evropske unije uspeti da promjeni odluku kosovskih vlasti ili će, u suprotnom, odlučivati da li da učestvuje u izborima, odnosno da li su oni legalni pod datim okolnostima. Istovremeno, iz Prištine su dolazile oprečne informacije, počev od toga da je u pitanju „nesporazum“ i da je samo premijeru Srbije zabranjen ulazak na Kosovo, do toga da se zabrana odnosi na „sve srpske zvaničnike tokom izborne kampanje na Kosovu.“
Zamjenik ministra spoljnih poslova u Vladi Kosova, Petrit Selimi objasnio je da su u pitanju procedure koje Priština od ranije sprovodi kada su u pitanju posjete srpskih zvaničnika, ali i dodao da neće biti dopušteno da iko od zvaničnika Srbije „u bilo kom smislu drži partijske ili političke govore na teritoriji susjedne države“.
Izbori na Kosovu kao prekretnica
Sa svoje strane, zvanični Brisel se još nije oglasio povodom novonastalih tenzija. Šefica diplomatije Unije Ketrin Ešton, koja je u više navrata u prvi plan isticala neophodnost „što bolje organizacije i što veće izlaznosti“ na izborima zakazanim za 3. novembar, odmah je pozvala oba premijera na još jednu radnu večeru u Brisel. Izvori u Briselu navode da će Ešton od obe strane tražiti kompromis i spuštanje tenzija u cilju uspjeha izbora koje je EU okarakterisala kao „prekretnicu“ kako na Kosovu tako i u odnosima Beograda i Prištine. Specijalni predstavnik Evropske unije na Kosovu, Samuel Žbogar, ocjenio je da zatezanje odnosa Beograda i Prištine rezultat „nervoze na obije strane“. Žbogar smatra da odluka o zabrani posjete srpskih zvaničnika Kosovu tokom izborne kampanje „preterana“, i da se mora naći rešenje.
