Prevelika i bespotrebna konzumacija farmaceutskih antibiotika, dovela je do nastanka rezistencije, ali uvek možete pre nego što zaista postane neophodno uzeti ih – probati da problem rešite na prirodan način.
„Danas se antibiotici uzimaju po principu – hajde da ih uzmem, zašto ne? Ako vi lečite neku specifičnu infekciju, naravno da spašavaju život, ali antibiotici samo primiruju bakterije – bez našeg imuniteta, nema ništa! Sve začinske biljke su antibiotici. Origano koristimo kod teških pacijenata s jakim upalnim bolestima pluća jer ubija bakterije”, objašnjava dr Nestorović.
Začinske biljke su počeli ljudi koristiti jer nisu imali frižider i primetili su da se uz pomoć začinskih biljaka hrana duže održi. Crni biber je takođe snažan antibiotik”, dodaje dr Nestorović.
Mi smo svojim načinom života napravili određene bolesti. Primera radi, to su upalne bolesti creva, poput Kronove bolesti i ulceroznog kolitisa. To su bolesti koje su nastale jer smo postali previše čisti. Dok smo imali češće infekcije, dok smo bili “prljavi”, dotle smo imali prirodne stimuluse našeg imunog sistema i onda smo bili zdravi, kaže prof. dr Branimir Nestorović, načelnik pulmologije na Univezitetskoj dječjoj klinici u Tiršovoj u Beogradu.
“Ali onda smo počeli da se stalno tuširamo sapunima. Poludim kad vidim one anti bakterijske sapune. Ti sapuni su budalaština zadnje vrste. Kažu – ubija 99 % bakterija. Pa zašto da ih ubija? Najveći broj bakterija na svetu nije uopšte zainteresiran za nas. Pazite, imamo 440 000 do sada poznatih vrsta bakterija.
Od njih se samo neke interesiraju za nas. Jer mi smo beznačajni. U ukupnoj biomasi na Zemlji – mi smo beznačajni. Mi sebi izgledamo važni, ali bakterije se bave nekim drugim stvarima. Mi njima nismo zanimljivi i to je dobro. Nas napada samo mali broj bakterija”, kaže dr Nestorović.
On kaže da kada su ljudi postali previše čisti, nema stimulusa, nema antigena.
“I on se sada okreće vlastitim ćelijama, na primer ćelijama creva ili mišića. To je takozvana molekularna mimikrija. I mi znamo da je ta teorija tačna jer na primer pacijenti s Kronovom bolešću, kad dobiju gliste, njihovo zdravstveno stanje se popravi.
Suštinski to su bolesti koje smo mi napravili. Svaka tura antibiotika je puno ako nije potrebno. Ako vi lečite neku specifičnu infekciju, naravno da spašavaju život. Ali danas antibiotike uzimaju po principu – ajde da ih uzmem, što da ne.
Oni uništavaju bakterije ali sličnost naših i bakterijskih ćelija je vrlo velika. Verovati da antibiotici ne štete našem organizmu je potpuno smešno. Imate 20.000 sintetskih antibiotika, a koristi se stotinak jer su svi ostali smrtonosni za nas”, kaže dr Nestorović i dodaje:
“Antibiotici ništa ne leče. Ja kad to kažem moji studenti i specijalizanti me bledo gledaju. Ako nemate bela krvna zrnca, vi ćete umreti… Pacijenti koji nemaju leukocite, možete im dati bilo kakav antibiotik – pacijenti će umreti. Antibiotici samo primiruju bakterije, oni usporavaju njihovo razmnožavanje. Bez našeg imunog sistema, nema ništa. Vi kad četvrti ili peti put uzmete antibiotike, onda dolazi do poremećaja belih krvnih zrnaca. Antibiotici su nužno zlo.”
Doktor Nestorović smatra da mi imamo gomilu prirodnih antibiotika, ali ih slabo koristimo.
“Beli luk na primer… Alicin iz belog luka je jedan od najjačih antibiotika koje imamo. Propolis je izvanredna stvar koji u sebi sadrži 64 prirodna antibiotika i nema bakterije koja je rezistentna na to. Antibiotike treba koristiti za ono za što su namijenjeni, a to su bakterijske infekcije. U pedijatriji je to od 2 do 4 % infekcija, sve ostalo su virusi.
Respiratorne infekcije su bolesti koje prolaze same od sebe. Gnojna angina prolazi sama od sebe lečena ili nelečena. Većina doktora i pacijenata misli da ako uzme antibiotik da će sprečiti komplikacije. E, to nije tačno.
Bilo bi super – imate infekciju, uzmete antibiotik i ne dobijete upalu pluća. Niko onda ne bi imao upalu pluća, ali to ne ide tako. Postoji samo jedna bolest gde preventivno vredi davati antibiotike, a to je grip. Tu se može dati antibiotik jer se onda smanjuje za 25 % šansa za dobijanje upale pluća”, kaže dr Nestorović.
On napominje kako razume da roditelji hoće da im dete što prije ozdravi, da ne dođe do komplikacija.
“I doktori ih plaše po principu ako ne uzmeš biće ovo i ono. Zanimljivo je bilo ispitivanje u Hrvatskoj među doktorima na pitanje – zašto ste prepisali antibiotik. Prvi odgovor je bio: “Ako ne prepišem ja, prepisaće kolega i ogovaraće me.” A drugi odgovor je bio: “Ova majka je jako zabrinuta, biće tu komplikacija, ako ne prepišem.”
Začinske biljke su počeli ljudi koristiti jer nisu imali frižider i primetili su da se uz pomoć začinskih biljaka hrana duže održi. Crni biber je takođe snažan antibiotik”,zaključuje.
“Naš glavni problem je malo kretanja i puno stresa. I depresija. A depresija vodi u bolest”, zaključuje on.
izvor zenskikutak.rs
