Ako ste kao dete išli u crkvu, sigurno niste zaboravili propoved o tome šta se događa kada umremo: suočavamo se lice u lice sa našim Tvorcem.
Naučnici, međutim, imaju drugačije objašnjenje i medicinska zajednica je složna u ovome: u momentu kada vaše srce prestane da kuce, nastupa prva faza smrti, odnosno klinička smrt. Ali, naučnici se slažu i u tome da ako u mozgu još uvek ima dovoljno kiseonika, ne dolazi do oštećenja mozga i svi organi su i dalje živi iako ste vi klinički mrtvi. Druga faza smrti nastupa kada ćelije u telu počnu da propadaju i organi počinju polako da se gase.
Kako je medicina napredovala, često lekari uspeju da ožive pacijente. Takvi pacijenti se s vremena na vreme prisete svog vantelesnog iskustva, a nekada nihova sećanja budu toliko jasna da mogu da ispričaju šta su čuli i videli dok su bili klinički mrtvi. Zbog toga nauka i dalje pokušava da shvati šta se zaista događa kada umremo.
Kolton Burpo je imao samo tri godine kada mu je puklo slepo crevo. Njegovi roditelji, Tod i Sonja Burpo, prvobitno su mislili da dečak boluje od gripa, pa su čekali nekoliko dana pre nego što su odjurili u bolnicu. Doktori su roditeljima rekli ono što nikako nisu očekivali – Koltonu je potrebna operacija. „Bilo je teško gledati nekada dete puno energije, a sada u tako beživotnom stanju“, priseća se Sonja.
Koltona su hitno odveli na operaciju dok je on vrištao i dozivao tatu. Tod, koji je bio sveštenik, ostao je sam u sobi kada su mu odveli dete. Priznaje da je bio užasno ljut na boga. „Rekao sam – Gospode, posle svega što sam uradio za tebe, ti ćeš mi oduzeti dete?“, seća se Tom. Nakon sat i po vremena, doveli su Koltona koji je i dalje tražio tatu. Prvo što mu je rekao bilo je: „Tata, da li znaš da sam zamalo umro?“. Tod kaže da su prošli meseci dok nije saslušao sve što njegov sin želi da mu ispriča. Kolton je tvrdio da je prva osoba koju je video u raju bila sam Isus, u beloj haljini sa ljubičastim pojasom. Takođe je rekao da je Isus imao tragove na sebi, a kada ga je otac upitao kakve tragove, on je odgovorio: “Crvene tragove. Na dlanovima”.
Nekoliko meseci kasnije, Kolton je rekao ocu da je pradeda Pop bio baš fin i ispričao mu o svim stvarima koje su njegov tata i njegov pradeda zajedno radili. Tod je upitao dečaka kako on to zna, budući da je Pop umro mnogo pre njegovog rođenja, a dečak je odgovorio: „Pa pradeda Pop mi je ispričao“. Tod i dalje nije verovao u ono što čuje, pa je pokazao dečaku fotografiju tražeći da nađe na njoj pradedu Popa. Dečak ga je odmah prepoznao.
Sonja je imala slično iskustvo sa svojim sinom – pitao je o svojoj sestri. Sonja je imala pobačaj, o kojem se nikada nije pričalo. Kolton je opisao kako devojčica izgleda i čak preneo poruku koju je imala za svoju majku, a koja je glasila „Čekam te da dođeš u raj“. Kolton kaže da mu je onda Isus rekao da mora da se vrati nazad. Dečak je priznao da nije želeo da se vrati, ali Isus mu je rekao da on odgovara na molitvu njegovog oca. Tod priznaje: „Sećam se te molitve. Nepristojne molitve, bez poštovanja, molitve u kojoj vrištim na Boga. I on je na tu molitvu odgovorio?!“ Kolton tvrdi da je raj stvaran i da će im se dopasti tamo. Kaže da svi u raju imaju krila, da je pričao sa anđelima i da je video konje duginih boja.
2010. godine, Tod je objavio knjigu „Raj ipak postoji“. Knjiga je 59 nedelja bila na Njujork Tajms listi bestselera. Aprila 2014. godine, izašao je film u kome su glumili Greg Kinir i Margo Martindejl. Ipak, mnogo ljudi, među kojima je i dosta hrišćana, dovode u pitanje Koltonovu priču, jer kao prvo, dečak nije bio klinički mrtav. Njegov otac je sveštenik, pa je moguće da je njegov opis raja povezan sa onim što je slušao dok je odrastao. Osim toga, Tod u knjizi koristi primer svog sina da bi pokazao da je ljubav prema Isusu, jedini put spasenja. Hrišćani čine oko 31% svetske populacije. U knjizi Tod priznaje da njegov sin nije zapravo umro, ali je uveren da je to iskustvo njegovog sina identično onima prikazanim u Bibliji. Tod i Kolton u knjizi opisuju Isusa kao belca sa plavim očima, ali po istoriji Isus je bio mediteranski Jevrejin, a ne Evropljanin.
Doktor Dejvid Kajl Džonson, profesor filozofije na univerzitetu u Pensilvaniji, kaže da je mozak savitljiv i prilagodljiv i da na njega može uticati prava doza mašte. „Kao što se priča menja što se više priča, što se više prisećamo nečega, to sećanje je više sklono promenama“, kaže doktor Džonson. Ipak, iskustvo bliske smrti je oblast koju nauka želi da i dalje proučava. Pacijenti sa iskustvom bliske smrti sećaju se da su videli svoja tela. Oni govore doktorima šta su videli i čuli dok su lebdeli iznad sopstvenih tela. Doktor Džonson još kaže da Koltonovu priču treba uzeti sa oprezom. Imao je samo tri godine kada je operisan, bio je pod anesteticima i svoje iskustvo je ispričao tek mesecima kasnije. Doktor Džonson veruje da postoji prihvatljivije objašnjenje Koltonovog sećanja. Kolton je sanjao dok je bio pod anestezijom i zaboravio to (što nam se često dešava sa snovima), ali se na kraju setio sna – sna koji je potpuno obrađen i izmenjen pod uticajem sugestivnih pitanja roditelja, reportera i novinara.
