Prvog februara 1992. godine ova je žena pobegla iz nasilnog braka, a sada je deo te paklene priče podeljen sa javnosti…Ova je fotografija nastala noć pre nego što sam pobegla iz horora. Ne znam kako sam preživela tu noć. Muž me je fotografisao i kazao da mi je ovo poslednja noć koju ću doživeti, pa je napravio neku uspomenu na majku za naše sinove.
Stariji sin je tada imao samo 4 godine, dok je mlađi imao samo 2. Jedan od njih danas je australijski umetnik i baš on je podelio ovu priču svoje majke na društvenim mrežama.
Iskreno govoreći, nisam se brinula za sebe… Bila sam previše iznurena i umorna od svega kroz šta sam prošla. Pobegla sam zbog sinova. Nisam verovala da imamo bilo kakvu budućnost i nadu, i nisam verovala da mi uopšte možemo to da uradimo. Ali morala sam da probam – zbog njih. Morala sam da dam sve od sebe da ih sklonim i sakrijem od zla. Prvo vreme smo živeli samo od danas do sutra i vodila sam računa samo o najosnovnijim stvarima poput hrane i vod..e. Uz to, Tim boluje od autizma, i svakog dana sam pokušavala da nađem zračak sunca za njega… Smislila sam par pravila za samu sebe i pratim ih i danas.
1. Uvek prvo plati račune. Ljudi će vas uvek radije nahraniti nego vam platiti račune. I tako je i bilo.
2. U nabavku idi samo jednom nedeljno i tako će možda biti malo sitniša da odete recimo zajedno do obale reke i pojedete kesicu pomfrita na obali.
3. Koliko god da je teško da tražite ono što vam treba, kada zatražite, većina ljudi će pokušati da pomogne. Ali ljudi ne čitaju misli, morate da tražite… I uvek tražite samo ono što vam je neophodno.
4. Uvek budi zahvalna za svaki i najmanji znak pažnje.
5. Jedan je najusamljeniji broj, ali makar imaš ceo krevet za sebe… Ti si jedna i jedini kapetan ovog broda.
6. Prijateljičin muž mi je kazao da treba će svakog dana situacija postajati bolja. Na mikro planu, ali postajaće bolja. Nisam mu verovala. Nisam mislila da je to moguće… Ali ipak sam svakog dana zapisivala jednu dobru stvar koja se desila, to je bio njego savet. Nekih dana bilo mi je teško da se prisetim šta je to danas bolje nego juče, ali nijedan list papira nije ostao prazan.
7. Bez obzira na prihode, svakoj porodici treba pas. Niko drugi vam se neće tako obradovati, tako vas nesebično nasmejati i razveseliti i navesti vas da zaboravite na trenutak na sve.
8. Samohrane majke od početka vremena odgajaju neverovatna bića… Ja sam jaka, ja sam nepobediva i mogu sve. Ja sam žena! Ja sam majka!
9. Retko kad samo jedna stvar krene po zlu. Nekada ih ima tri, nekad više. Uhvati se u koštac sa svakom pojedinačno i daj sve od sebe… Neće ti delovati da je život fer, ali to je život.
10. Jedino što je važno je porodica. To je jedina stvar za koju se definitivno vredi boriti. A kada imate dete sa autizmom, borba je još teža i duža, ali vi ste jedini ekspert, stručnjak i podrška vašoj porodici… Verujte u sebe i videćete, uskoro ćete prestati da se borite već će sve teći prirodno. Postaćete glava porodice.
11. Šta god da se desi, život ide dalje. Možete ili da ga posmatrate kako prolazi ili da i vi uhvatite korak. Krenite, korak po korak.
12. Sve je bolje kada plutate po vodi.
13. Dugo mi je trebalo da u ovo poverujem… Nisam ja kriva. Nisam zaslužila sve to. Niko to ne zaslužuje. Zaslužujem bolje i na meni je da to i obezbedim.
Ako ste i vi u sličnoj situaciji u kakvoj sam ja bila pre toliko godina, zakoračite, recite nekom kroz šta prolazite, zamolite za pomoć. Ako ne zbog vas, uradite to zbog dece. Porodično nasilje je neprihvatljivo i ne čekajte da stane jer nikad neće stati….
U ono vreme ja nisam smela ni da pomislim da ću ikada imati ovako divan život, dvoje zdrave i srećne dece, dva psa, dobre prijatelje, kuću i baštu i da ću biti ovako istinski srećna… Ožiljci neće nestati ali ne moram da ih gledam svakog dana. Želim vam istu sreću kao i sebi, i verujte mi, svi oko vas vam to žele.
Samo napravite taj prvi korak.Vjerujte u sebe!
