Iako ih možda nije lepo videti, kućni paukovi nisu opasni, šta više, oni mogu biti od velike pomoći.
Entomolog Met Berton kaže da se kućni paukovi uglavnom drže svojh uglova i da nikada nisu agresivn prema ljudima.
Slično kao i njihovi rođaci na otvorenom koji jedu štetočine, kućni paukovi tiho ubijaju insekte koji žele našu hranu. Ako ništa drugo, može se reći kako su zbog toga naši zaštitinici, prenosi aura.ba.
Svi paukovi sveta godišnje pojedu između 400 i 800 tona insekata i malih životinja. Do tog zaključka je došao tim nemačkih, švedskih i švajcarskih naučnika. U svom istraživanju objavljenom nedavno u stručnom časopisu “Nauka o prirodi” (‘The Science of Nature’), zaključili su da maleni paukovi u svojoj mesožderskoj tri iza sebe ostavljaju čak i kitove koji godišnje pojedu ‘tek’ između 400 i 500 tona planktona, račića, riba i mekušaca.
Čarolija njihove mreže
Pomoću pdređenih žlezda paukovi mogu da stvore čak do osam vrsta svile: osnovne i pomoćne niti mreže, niti za učvršćivanje ivica, posebno gustu svilu za gnezda i dr. Po završetku izrade mreže, pauk odgrize krajeve tri početne pričvršćene srednje niti, sedne u središte mreže ili pored mreže sa jednom nožicom na njoj i čeka prvu žrtvu.
Prosečna debljina niti svile je 0,15 mm, a najmanja zabeležena svega 0,002 mm. Paukova nit je tako tanka da je ljudsko oko ne može vidjeti sa udaljenosti veće od 10 centimetara. Primećujemo je jedino zahvaljujući odsjaju svetlosti i česticama prašine koje se na njoj nakupe.
Svila paukove mreže sastoji se od polimera fibroina koga odlikuje mala težina, a velika elastičnost i čvrstoća.
Paukovi nisu opasni po čoveka i zapravo više vole da izbegavaju ljude; mi smo za njih mnogo opasniji. Ugrizi pauka su izuzetno retki.
Ako izuzmemo obične, kućne paukove, otrov pojedinih vrsta zaista može ugroziti život čoveku (“udovica”, “samotnjak”).
