Procesuiranje ratnih zločina počinjenih od strane Srba na Kosovu ostat će izazov sve dok dvije zemlje ne budu sarađivale na prevazilaženju prepreka, kažu zvaničnici.
Pravosudni sektor Kosova, koji uključuje EULEX, može voditi istrage protiv navodnih počinilaca, ali ima jurisdikciju samo na Kosovu.
“Većina osumnjičenih za ratne zločine počinjene nad kosovskim Albancima tokom rata su kosovski Srbi ili državljani Srbije. Međutim, oni više nisu na Kosovu,” izjavila je glasnogovornica EULEX-a Irina Gudeljević.
Jedan osumnjičeni, kosovski Srbin Ivan Radivojević, uhapšen je 26. jula na Jarinju, na sjeveru Kosova.
“Protiv osumnjičenog se vodi istraga zbog navodnog činjenja ratnih zločina 1999. u Fushe Kosovo/Kosovom Polju. Hapšenje je naredio sudac EULEX-a koji je naložio jednomjesečni pritvor do suđenja,” saopštila je Gudeljevićeva.
U tom predmetu istragu vrši specijalni tužilac EULEX-a iz Specijalnog tužilaštva Kosova.
Aleksandar Vulin, čelnik srbijanske kancelarije za Kosovo, reagovao je na to hapšenje. “Mi se moramo zapitati zašto je Ivan Radivojević sad stavljen u pritvor. On je živio na Kosovu 13 godina nakon rata, i tek nedavno je napustio Kosovo; on je za to vrijeme prelazio administrativnu liniju više od 40 puta.”
“Srbija nikad nije opstruisala istragu o ratnim zločinima, bez obzira na to koja ih strana pokreće, ali država je ozbiljno zabrinuta zbog postojanja mogućih tajnih optužnica i lista kojima ona nema pristupa i ne zna na koga se one odnose,” dodao je on.
Kosovski zvaničnici poriču postojanje bilo kakvih “tajnih lista” osumnjičenih za ratne zločine.
“Te liste bi se trebale prikupljati od pravosudnih vlasti i trebale bi biti zasnovane na činjenicama koje one uspiju sakupiti. Bilo je lista koje su objavljivane, bilo od strane političkih subjekata, nevladinih organizacija, pa čak i medija. Međutim, to nisu organi koji mogu nekoga proglasiti krivim. To mogu raditi samo sudovi,” izjavio je Ardian Arifaj, viši istraživač instituta KIPRED na Kosovu.
Bekim Blakaj, šef Centra za humanitarno pravo na Kosovu, izjavio je da nema saradnje između specijalnog tužioca na Kosovu i specijalnog tužioca za ratne zločine u Srbiji, što je situacija koja skoro onemogućava svako ostvarivanje pravde.
“Nedostatak pune međusobne saradnje po pitanju postupaka u ratnim zločinima omogućio je nastanak stanja nekažnjivosti,” izjavio je Blakaj.
“Ako pravosudni sistem na Kosovu ne poduzme neophodne korake na poboljšanju te situacije, postoji strahovanje da će većina ratnih zločina ostati neobjelodanjena i da društvo neće proći kroz tranzicijsku pravdu kako treba, što može uzrokovati ogromne probleme u budućnosti,” kaže Blakaj.
Prema podacima centra, ima 35 Srba optuženih za vršenje ratnih zločina na Kosovu, njih 19 pobjeglo je iz zatvora u Mitrovici i nije uhvaćeno; šest njih oslobođeno je krivice; a četvorica su proglašeni krivima za ratne zločine i osuđeni su. Za završnu šestoricu postupak je još uvijek u toku.
Arifaj kaže da je suočavanje s pitanjem ratnih zločina jedna od glavnih prepreka pomirenju i ponovnoj izgradnji Kosova.
“Ne može biti pomirenja bez pravde, time se zatim otvara put za pomirenje i međuetničku saradnju i povećanje stepena tolerancije,” kaže on.
Abit Hoxha, istraživač pri kosovskom Centru za sigurnosne studije, suglasio se s tim.
“Tek nakon što žrtve dožive da im se povrati dostojanstvo, ove dvije zemlje mogu razmišljati o pomaku naprijed po pitanju pomirenja i dobre saradnje,” izjavio je on.
