Poučne priče: Crvenka

Nedavno mi je prijatelj Sabrija ispričao jednu istinitu i zanimljivu priču iz njegovog života. Priča on meni kako je njegovo djetinjstvo bilo teško, da su jako siromašno živjeli, a najgore, njegov otac je stalno pio alkohol.
Poštujući njegovu privatnost tražio sam da mi to ne priča jer sam osjetio da će to biti teška priča o jednoj sudbini.
„Ne“, reče on „veća je korist od toga da se za ovaj događaj zna, dopusti mi da nastavim priču“, rekao je Sabrija sa povjerenjem otvarajući svoju dušu.
„Dobro, ako tako želiš, nastavi“, rekao sam.
„Moj otac je kao što sam već kazao jako mnogo pio. Činio je dosta problema našoj porodici, ionako mala sredstva je trošio na alkohol. Svi mi u porodici smo nastojali da mu pomognemo da se okani alkohola i izvuče iz kriza u koje je često padao. Moje djetinjstvo je bilo obilježeno stalnom majčinom strepnjom za njega i mogućnost da će svoj život skončati negdje u nekom kanalu. Za mene je kao za dijete sve to bilo jako teško za gledati i znati da moj otac nije kao drugi. Imao sam utisak da je njemu alkohol najvažnija stvar na svijetu. Nisam čak želio ni razgovarati s njim dajući mu na taj način do znanja da se ne slažem sa tim što čini. Završio sam srednju školu i preko ljeta našao svoj prvi sezonski posao. To i nije bio neki posebno plaćen posao i zarada ali ipak dovoljno da pomognem majci u izdržavanju porodice. Nešto sam ostavio i za džeparca. Bio sam jako ponosan zbog toga, posebno zbog činjenice da je brižna majka po prvi put dobila pomoć u porodici i malu satisfakciju za brigu oko mog školovanja.
Primio sam prvu platu i sav ushićen pošao uz sokak svoje mahalice. Jedva sam čekao kada ću doći kući i dati majci nešto od zarade. Ušao sam u našu staru avliju porodične kuće. Poselamio sam, izvadio svoju prvu platu i dao majci veći dio novca. Milostivo me gledajući reče da je zadržim za sebe, jer je to ipak moja prva plata. Na to nisam pristao i dao sam joj novac izuzetno sretan zbog toga. U prizemlju naše stare kuće je bio moj otac. Nisam uopšte razmišljao o tome da mu dam išta od novca koji sam zaradio. Ali ipak moje noge krenuše u malu starinsku sobicu u kojoj je bio on na starom kauču. Ušao sam, poselamio i odlučno rekao, držeći u ruci novčanicu tzv.crvenku – evo, zaradio sam prvu platu. Kupi sebi nešto, ali nemoj onu rakiju, ta znaš i sam šta ti radi.
Nakon toga sam izašao iz kuće i otišao sa svojim društvom da se počastim od svoje prve plate. Vrijeme je prolazilo, a moj otac je manje pio. Povremeno bi kupio pivo i donio kući, koje je pio u maloj sobici sakriven od svijeta. Svi u kući smo primjetili da se nešto zanimljivo dešava sa našim ocem. Nismo mogli znati neki poseban razlog za to, ali smo bili zahvalni Bogu što je makar smanjio alkohol.
Došlo je jedno novo proljeće. To je bilo vrijeme poslova u bašči, kada bi pripremali zemlju za povrće koje smo redovno uzgajali. Taj dan, moj otac i ja smo kopali u bašči i razgovarali. Već dugo vremena je prošlo a da je bio trijezan. Zbog toga sam bio jako sretan jer sam mogao razgovarati s njim i zaboraviti svu tešku prošlost koju je naša porodica podnijela. On se okrenu prema meni i upita me – znaš li kada si ti meni ušao u sobu i ponudio crvenku i rekao da kupim pivo, ali da ne uzimam rakiju jer znam šta mi radi?
„Da, sjećam se“, rekao sam.
„Da ti znaš sine moj, šta se tada samnom desilo.“
Njegov pogled je sve rekao, a ja sam se samo okrenuo od njega. Stavio sam ruke na lice i tiho u sebi zaplakao. Na njegove riječi ništa ne prozborih. Teško mi je bilo povjerovati kako mnogobrojne medicinske terapije nisu pomogle mome ocu, savjeti pametnijih i starijih od mene također nisu pomagali kao ni samoponiženje kojem se zbog pića izlagao.
Događaj sa crvenkom je bio razlog da on prestane piti. Ništa se ne događa bez Božije volje. Moj otac je prestao piti, a Božija milost je odredila da uradim ono što je najbolje. Allah je zaista Mudar.
Eto, tako je bilo prijatelju moj“, završi Sabrija svoju priču, uzimajući drhtavom rukom fildžan tek poslužene kahve.