Deo sporazuma postignutog 4. septembra u Beloj kući o normalizaciji ekonomskih odnosa između Kosova i Srbije je i projekat za slobodno kretanje koji je postao poznat kao „balkanski mini-Šengen“.
Ekonomisti sa Kosova kažu da postoji rizik od konkurencije, ali, prema njihovim rečima, uključivanje Kosova u mini-šengensko područje otvoriće mogućnosti domaćim proizvođačima, piše Gazeta Ekspres.
Sve do prošle nedelje, projektu su se protivile vlasti i političke stranke na Kosovu.
Direktor Američke privredne komore na Kosovu Arian Zeka kaže za Glas Amerike da je američko učešće u promociji posebne ekonomske zone podstaklo kosovske vlasti da uključe takozvano mini šengensko područje.
Prema njegovim rečima, ovo područje ima za cilj unapređenje slobode kretanja ljudi, usluga i kapitala.
„Videli smo ovo kao priliku da eliminišemo sve tehničke i druge barijere koje se zasnivaju na političkim nesuglasicama između država, posebno u odnosu na Bosnu i Hercegovinu i Srbiju, države koje uopšte ne priznaju Republiku Kosovo. Dakle, saradnja novog oblika neizbežno će dovesti do saradnje između država u novoj dimenziji“, rekao je Zeka.
Stručnjak za ekonomska pitanja Safet Grdžaljiu, koji je takođe bio na čelu Privredne komore Kosova, kaže da je posebnost sporazuma u Vašingtonu garancija Sjedinjenih Država za finansijsku podršku, što će prema njegovim rečima povećati korist strana za ovu oblast.
„Biće ulagano u infrastrukturu, ulagaće se u Albaniju, u Srbiju, na Kosovo, sigurno će se ulagati u Severnu Makedoniju, Crnu Goru i Bosnu i sve to daje novu dimenziju, novo značenje ovog pojma, zato se ne bismo trebali plašiti, već pripremiti se za izazove sa kojima ćemo se suočiti u budućnosti i s tim u vezi vladavina zakona, ekonomija, obrazovanje treba da budu glavni stubovi za postizanje određenih ciljeva”, rekao je on.
Kritičari sporazuma o mini-šengenskom području izrazili su zabrinutost zbog ekonomske nejednakosti sa kojom se Kosovo suočava u odnosu na zemlje u regionu. Kažu da će Kosovo mnogo izgubiti jer produktivnost čini mali procenat kosovske ekonomije.
Ekonomisti kažu da postoji rizik od konkurencije ali, prema njihovim rečima, uključivanje Kosova u mini-šengensko područje otvoriće mogućnosti domaćim proizvođačima.
“Imamo jedinstvenu priliku da već pružamo podršku proizvodnim kompanijama da ojačaju svoje kapacitete. To je važna tačka u okviru vašingtonskog sporazuma koja predviđa da dve američke finansijske institucije, između ostalog, omoguće pristup finansijama za mala i srednja preduzeća, čak i ako pretpostavimo da su u okviru ove kategorije mala i srednja preduzeća deo proizvodnih preduzeća, nova je mogućnost koja proizlazi iz sporazuma da se ona mogu koristiti pre nego što Kosovo postane stranka takav sporazum, za čije modalitete mislim da će trebati vremena da se utvrde, što znači da to nije sporazum koji će stupiti na snagu u roku od nekoliko dana ili nedelja“, rekao je Zeka.
Prema njegovim navodima ne treba da se bojimo konkurencije jer treba da povećamo svoje kapacitete.
“Zamislite da 1958. godine, kada je potpisan Rimski ugovor, evropske države nisu želele da budu deo Evropske unije jer je Nemačka bila ekonomska sila. Moćna je i danas je svetska velesila, na primer Italija, Belgija, Austrija da se suprotstave ovom projektu, jer će nas nemačka ekonomija progutati, ali vidite da definitivno partnerstvo sa Nemačkom jača te zemlje“, rekao je Grdžaliu.
Balkanski Šengen, zajednička inicijativa lidera Albanije, Srbije i Severne Makedonije, ima za cilj uklanjanje granične kontrole i drugih prepreka slobodnom kretanju unutar regiona do 2021. godine.
Crna Gora i Bosna i Hercegovina za sada su izostavljene iz ovog procesa.
