Pitanje izbora budućeg predsednika Kosova nije na dnevnom redu vladajućeg Demokratskog saveza Kosova (DSK). Kako kažu u toj partiji, ovo se pitanje uopšte ne razmatra.
O izboru novog predsednika Kosova počelo je da se diskutuje odmah nakon što je Specijalizovano tužilaštvo u Hagu predalo na razmatranje optužnicu za ratne zločine protiv aktuelnog predsednika Hašima Tačija (Hashim Thaci).
Njegov mandat inače ističe u aprilu 2021. godine, kada će se svakako birati novi predsednik.
Međutim, predsednik Tači je ranije izjavio da će podneti ostavku ukoliko Specijalizovana veća potvrde optužnicu protiv njega.
U slučaju ostavke, vršilac dužnosti predsednika postaje predsednik Skupštine Kosova, u ovom slučaju Vjosa Osmani, i ona na toj poziciji može da bude najviše šest meseci.
Inače, Osmani je DSK nedavno smenio sa svim rukovodećih pozicija u toj partiji.
Stav Hazirija
Potpredsednik Demokratskog saveza Kosova Ljutfi (Lutfi) Haziri u izjavi za Radio Slobodna Evropa (RSE) navodi da se trenutno ne razmatra pitanje izbora predsednika.
Prema njegovim rečima, na tu temu će se razgovarati u slučaju da optužnica protiv predsednika Tačija bude potvrđena.
“Sve dok se ne promeni situacija u Kabinetu predsednika, mi nemamo stav i nismo razgovarali ni sa kim o tom pitanju. DSK i dalje vodi ulogu u upravljanju Vladom a prioritet je dijalog sa Srbijom”, naglasio je Haziri.
Haziri je kazao da će, ukoliko Kosovo dođe u situaciju da je izbor novog predsednika neophodan, DSK razgovarati o tom pitanju, pre svega, sa koalicionim partnerima, ali i sa opozicionim strankama, te civilnim društvom.
Izbor predsednika Kosova od nedavno izaziva raspravu, nakon tvrdnji drugog partnera u vladajućoj koaliciji, Alijanse za budućnost Kosova, i njegovog lidera Ramuša Haradinaja.
Haradinaja je njegova partija već predložila za kandidata za predsednika Kosova.
U intervjuu za Radio Slobodna Evropa, objavljenom 20. avgusta, on je rekao da se njegova stranka suočava s teškim odlukama, kao što su “ostati na vlast ali usloviti je za pozicijom predsednika”.
Da li je Vlada stabilna?
Izjave Haradinaja su viđene kao mogućnost destabilizacije ionako krhke Vlade, jer ima podršku samo proste većine, 61 od 120 glasa poslanika u Skupštini Kosova, koliko je i potrebno za njen izbor.
O mogućnostima izbora novog predsednika Kosova nije bilo reči ni na sastanku koalicionih partnera 24. avgusta, koji je premijer Avdulah Hoti iz redova DSK održao sa liderima Socijaldemokratske inicijative (NISMA) Fatmirom Ljimajem i Alijanse za budućnost Kosova Ramušem Haradinajem.
Nakon tog sastanka, Ljimaj je napomenuo da Kosovo ima predsednika, te razgovore o izboru novog ocenio “sramotnim”.
“Zahtevi i ambicije su normalne stvari, ali nisu teme za raspravu u našoj vladajućoj koaliciji. Ima drugih tema o kojima treba da se razgovara. Kosovo ima predsednika, a kada dođe zakonski rok za izbor novog, zna se kako taj proces treba da se odvija. Vladajuća koalicija je stabilna sve dok postoji korektno partnerstvo. U trenutku kada se to izgubi neće nam biti potrebna improvizovana koalicija”, rekao je Limaj.
Zamenik predsednika DSK-a Haziri podvlači da se proces izbora predsednika Kosova, ako bude potrebe, treba sprovesti uz dogovor, te napominje da ne sme biti stranačkog ekskluziviteta već mora postojati spremnost da se služi zemlji.
“To je čisto političko pitanje koje razumem. Ali, verujem da u ovoj fazi nije vreme da pozicija predsednika bude prioritetno pitanje. Taj stav je potvrdio predsednik DSK-a (Isa Mustafa) na sastanku”, naglasio je Haziri.
U međuvremenu, predsednik Demokratskog sveza Kosova Isa Mustafa je 25. avgusta rekao da je Vlada treba institucionalno poštovanje unutar i van nje.
“DSK će tražiti da Vlada bude spremna, da u bilo koje vreme izvrši izmene unutar nje ukoliko neki ne shvataju šta je red i disciplina”, napisao je Mustafa na svom profilu na Facebooku.
Dnevno-politička kalkulacija
Eugen (Cakolli) Cakoli iz Demokratskog instituta Kosova ukazuje da je u prošlosti upravo pozicija predsednika bila kamen spoticanja među političkim strankama na Kosovu, posebno unutar vladajućih koalicija.
Cakoli za RSE kaže da ovo pitanje lako može da postane sporna tačka između stranaka koje čine aktuelnu vladajuću koaliciju, što može da dovede i do pada Vlade.
“Pitanje predsednika često je bila tema, vršile su se svakodnevne političke kalkulacije. Unutar sadašnje vladajuće koalicije, koja nema dovoljan broj glasova ni za izbor predsednika, a kamoli neophodan kvorum 2/3 većine”, naglasio je Cakoli.
Dodaje i da se Kosovo često suočava sa institucionalnim krizama upravo zbog pozicije predsednika, te ocenjuje da bi političke partije trebale da to pitanje reše izbornim reformama.
Kako kaže Cakoli, predsednika Kosova treba da biraju građani direktnim glasanjem na izborima, a ne poslanici u Skupštini Kosova.
Kako se bira predsednik?
Prema Ustavu Kosova, predsednik Kosova može da imenuje kao vršioca dužnosti predsednika Skupštine, ukoliko on nije u stanju da privremeno izvršava svoje obaveze. Međutim, funkcija vršioca dužnosti predsednika ne može da se obavlja duže od šest meseci.
Mandat aktuelnom predsedniku Kosova Hašimu Tačiju ističe u aprilu 2021. godine.
Prema Ustavu, predsednik Kosova se bira tajnim glasanjem u Skupštini Kosova, a izbor mora da se izvrši najkasnije trideset (30) dana pre isteka mandata aktuelnom predsedniku.
Svaki građanin Republike Kosovo može biti predložen za predsedničkog kandidata ukoliko obezbedi najmanje trideset (30) potpisa poslanika u Skupštini Kosova, a za njegov izbor je potrebna dvotrećinska većina (2/3) od ukupnog broja poslanika.
Ukoliko nijedan kandidat ne dobije dvotrećinsku većinu u prva dva kruga, treći put se glasa između dva kandidata koji su u drugom krugu dobili najveći broj glasova.
Za predsednika je izabran onaj kandidat koji dobije većinu glasova prisutnih poslanika u Skupštini Kosova.
Ukoliko se ni u trećem krugu glasanja ne izabere nijedan kandidat za predsednika Kosova, Skupština se raspušta i raspisuju se novi izbori, koji se moraju održati u roku od četrdeset pet (45) dana.
