Gotovo da ne postoji situacija sa korona virusom u Srbiji, a da iz Kriznog štaba među građane ne dolaze protivurečne informacije. Ovog puta radi se o početku školske godine i potrebi da đaci nose maske.
Dok je dr. Predrag Kon stava da bi đaci trebalo da nose troslojne maske, njegova koleginica profesorka dr. Darija Kisić Tepavčević smatra da je jednoslojna maska sasvim dovoljna. Ovakav različit pristup problemu rešen je tako što je saopšteno da će učenici moći da koriste bilo kakve maske.
Dakle, kao i u mnogobrojnim prilikama ranije, pobedio je truli kompromis. Najgore je roditeljima, naročito prvaka, kojima polazak dece u prvi razred treba da bude radost, sada su potpuno zbunjeni i ne znaju kakve maske da nabave. Ovo je samo jedan u nizu dokaza gubljenja kredibiliteta Kriznog štaba na čijem se čelu, formalno, nalazi premijerka Srbije Ana Brnabić. Poverenje u struku je davno izgubljeno. Teniski turnir, derbi, poziv da se izađe na izbore, neke su od stvari u kojima se takozvana struka povlačila pred politikom, a kasnije vadila vrelo kestenje iz vatre. I zbog svega toga, malo ko veruje u ovakav Krizni štab.
Struka, upravo u vidu dr. Kona i dr. Kisić Tepavčević, nije imala petlju da se suprotstavi nagloj liberalizaciji mera i pomenutim događajima. Naročito je dr. Kisić Tepavčević sokolila građane da izađu na izbore i ubeđivala ih da derbi nije žarište, jer su se karte za utakmicu između Partizana i Crvene Zvezde prodavale online. A, onda je u taj začarani krug ulazio dr. Kon koji je pokušao da smiri celu priču nekim čudnim objašnjenjima.
Maske na račun roditelja
Narodi na Balkanu umeju da kažu da za prosutim mlekom ne vredi žaliti, ali priča oko početka školske godine je do te mere nejasna i problematična roditeljima da polako prelazi u pravi očaj. Situacija u Srbiji, ako je verovati zvaničnim podacima, se polako stabilizuje i svi brojevi, sem broj pregleda na dnevnom nivou, u padu su. Koliko je bezbedno, ne samo po pitanju dece, već ikada je reč o buktanju novog talasa COVID-a 19 kada počne nova školska godina visi u vazduhu.
Škole su dobile uputstva, ali i dalje je mnogo toga nejasno. Kako će se deca preraspodeliti po odeljenjima, ko će ići u školu, a ko će i kako pratiti nastavu, i dalje su aktivna pitanja. Na sve to je došao i nejedinstven stav o maskama.
Ono što je svakako najiritantnije je činjenica da država neće da obezbedi maske za decu. Zemlja koja je uzela ko zna koliko milijardi kredita od Kine i te pare delila “kapom i šakom” i kome treba i kome ne treba, koja se hvali da joj je ekonomija bolje nego u većini zemalja, da ima punu kasu i da će imati najveći industrijski rast posle korona virusa, nije sposobna da svojoj budućnost obezbedi zaštitne maske. Kako je to moguće?
Dok u zemlju stižu helikopteri iz Rusije, protivvazdušni sistemi iz Kine i ko zna šta još sve, vlast ne želi da deci kupi maske za boravak u školi, već će to morati da plate roditelji. Naravno da će svako od roditelja učiniti sve da zaštiti svoje dete i da neće štedeti na maskama, izuzev ako baš to ne budu morali. To će ih, na žalost, koštati nekoliko hiljada dinara mesečno, naročito one porodice koje imaju više dece.
Prepušteni sami sebi
Za početak, država bi mogla da bude manje konfuzna i mnogo efikasnija. Potpuno je jasno da jedna maska, kakva god bila, teško može bilo koga da zaštiti nekoliko sati, a naročito decu u kolektivu. To je i struka više puta ponavljala. Kako će škola da funkcioniše, tek ćemo imati priliku da vidimo, ali mnogi lekari, van Kriznog štaba, ozbiljno se plaše da će upravo škole, a nešto kasnije i fakulteti, postati velika žarišta za jesenji nalet korona virusa.
Srbija će u taj, treći talas, ući sa apsolutno izgubljenim poverenjem u struku koja je do sada vodila borbu protiv ovog virusa. Neko je od tih lekara i primetio da je postojanje Kriznog štaba potpuno nepotrebno, jer njega nemaju mnoge države, a uspešno se bore protiv bolesti. I to su u pravu. Ionako sve odluke u Srbiji znamo ko i kako donosi. Krizni štab koji saopštava dnevne rezultate i daje kontradiktorne izjave nije potreban nikome.
Postoji realna opasnost da za novi talas korona virusa u Srbiji upravo kao glavni krivci budu proglašeni roditelji. Već ima najava mnogih roditelja da neće dozvoliti svojim mališanima da nose maske. Tako je bilo i krajem juna meseca. Za porast zaraženih, država je okrivila opoziciju koja je protestovala u daleko manjem broju nego što je bilo ljudi, na primer, na derbiju koji je ona dozvolila.
Neko bi zaključio – već viđena priča, ali ljudima koji žive u Srbiji nije svejedno. Kao i u mnogim primerima do sada, prepušteni su sami sebi. Sami moraju da čuvaju i sebe i svoju decu, jer država očigledno to nije u stanju. Da je drugačije, obezbedila bi najbolje maske za đake, donela bi striktna uputstva kako da se rad i sprovodi nastava, bila bi autoritet. Ne bi menjala iz dana u dan mere i predloge i unosila konfuziju među ljude.
Na sve to, ta ista država ubeđuje svoje građane da se na najbolji način suprotstavlja zarazi i da kroz epidemiju prolazi bolje od svih, naročito od komšija. I to joj je najvažnije, da bude bolja od komšija i nema matematičke operacije koju neće iskoristiti da ih ubedi da je “komšiji crkla krava, a da je nama živa i zdrava”.
Stavovi izraženi u ovom tekstu autorovi su i ne odražavaju nužno uredničku politiku Al Jazeere.
