Na osnovu posljednjeg popisa stanovništva, od preko 280 hiljada zaposlenih na Kosovu, samo 23 posto su žene.
Iako čine polovinu stanovništva u zemlji, njihova pozicija na Kosovu je i dalje nepovoljna kada je u pitanju zaposlenost.
Predstavnice žena u Kancelariji ombudsmana izražavaju zabrinutost i navode da diskriminacija žena u tom sektoru počinje već prilikom objave konkursa, kada se traže određene godine starosti, pa sve to plata koje se razlikuju od njihovih kolega muškaraca.
Kroz tako nešto je prošla Mejrema iz Prištine (45). Ranije je radila kao pravnik, a od završetka rata prijavila se za nekoliko radnih mjesta u okviru njene profesije.
„Nisu me primili zato što sam u godinama. Konkurisala sam na sve strane, ali izgleda da su samo mlađi prolazili. To nije fer“, kazala je ona.
Shukrije Rexhepi iz ženske Mreže sindikata na Kosovu, kaže da razlika u zaposlenosti govori najbolje o diskriminaciji ženskog pola.
Ovakva situacija za nju je apsurdna, naročito zato što je u današnje vreme veliki broj žena i sa visokim obrazovanjem. Rexhepi pretpostavlja da problem u svemu tome predstavlja porodiljsko odsustvo.
„Strah od porodiljskog odsustva utiče na njihovu nezaposlenost. Svi smo svjedoci velikog broja onih žena koje u toku godine diplomiraju na fakultetima i to je zabrinjavajuće“, kazala je Rexhepi.
I nedostatak žena na rukovodećim pozicijama uticao je da broj zaposlenih žena bude nizak, smatra Hamida Ljatifi, iz NVO „žene u biznisu“.
Ona navodi da muškarci koji su na rukovodećim mjestima obično izbegavaju da zaposle žene.
„Postoje i ostali problemi koji se tiču posla i porodice, zato što u današnje vreme, dinamika u kojoj živimo, nedostatak institucionalne podrške, briga o djeci, o starijima, sve to ograničava žene u opredeljivanju za karijeru. One svakako moraju od nečega odustati i obično žrtvuju sebe i svoju karijeru“, navodi Ljatifi.
U Kancelariji ombudsmana podnesene su mnoge žalbe sa elementima diskriminacije.
Portparolka Majlinda Ulaj-Sinani, kaže da postojeci zakoni obezbjeđuju rodne ravnopravnosti u svim sferama, ali one se ne sprovode u praksi, i to predstavlja problem za društvo.
„Radi se o slučajevima određivanja nižih plata za žene, a to počinje još prilikom objavljivanja konkursa. Zatim, neravnopravnost na rukovodećim pozicijama, a ono što je zabrinjavajuće je pitanje porodiljskih odsustva, koja se u većini slučajeva prekidaju ili ne plaćaju“, kaže Ulaj Sinani.
