Slučaj Kelmendija je dodatni razlog zbog kojeg bi BiH trebala da prizna Kosovo, ocjenjuje Lajqi, savjetnik kosovskog ministra pravde. Advokat Vllasi smatra da bi Kelmendi imao korektnije suđenje na Kosovu, nego u BiH.
Savjetnik ministra pravde Kosova Driton Lajqi za Deutsche welle (DW) kaže da u slučaju Nasera Kelmendija, koji je uhapšen na Kosovu na osnovu međunarodne potjernice, postoje poteškoće zbog nepostojanja diplomatskih odnosa Prištine i Sarajeva.
“S tog aspekta smo hendikepirani i to će uticati na proceduru i odlučivanje. To je još jedan dodatni razlog zbog kojeg bi Bosna trebala da prizna državu Kosovo i to bi bilo u interesu građana, u interesu zaštite i borbe protiv organizovanog kriminala”, kaže Lajqi.
Kosovske institucije će u saradnji sa EULEX-om pronaći rješenje koje će biti u skladu sa kosovskim zakonima, ističe savjetnik ministra pravde.
“Tražimo najbolju moguću metodu kako bismo donijeli odluku u korist vladavine prava”, kaže Lajqi. On dodaje da je uloga EULEX-a u ovom slučaju važna, zato što je to misija koja može da ostvari kontakte i sa zvaničnim zemljama koje nisu priznale Kosovo.
Advokat Azem Vllasi u izjavi za DW kaže da Ustav Kosova ne dozvoljava da se državljani Kosova izruče nekoj drugoj zemlji i da zato Naser Kelmendi ne bi mogao biti izručen Bosni i Hercegovini.
“Dodatna smetnja je to što između Kosova i BIH nema bilateralnog sporazuma o pravnoj pomoći i saradnji. Moguće je samo da pravosudni i istražni organi BIH, istražni materijal i dokaze koje imaju zbog čega se sumnjiči Naser Kelmendi, preko EULEX-a dostave pravosudnim organima na Kosovu, koji po evropskim konvencijama imaju obavezu da taj slučaj procesuiraju i da Kelmendiju organizuju suđenje pred kosovskim sudovima”, kaže Vllasi.
Na konstataciju da su i pored zakonskih propisa koji važe na Kosovu neka lica bila izručena drugim zemljama, Vllasi ističe da međunarodni faktori na Kosovu prave određene izuzetke i nađu neke načine. On, međutim, ne vidi razlog da se Kelmendi izruči.
“Ne znamo zašto bi Naseru Kelmendiju moralo da se sudi samo pred bosanskim organima, ako je on neki veliki narko-diler, čija kriminalna aktivnost nije bila ograničena samo na teritoriju Bosne i Hercegovine. Sudovi BIH, inače, nisu se baš proslavili nekom korektnošću i objektivnim suđenjem, naročito kada su Albanci u pitanju.”
Garancija da bi Kelmendiju na Kosovu bilo organizovano korektnije suđenje, nego u BIH, jeste i prisustvo misije EU za podršku pravnom sistemu Kosova, koja ukoliko želi, može da preuzme slučaj od kosovskih organa.
“Misija EULEX-a ima poseban pravni akt prema kojem oni odlučuju koje slučajeve preuzimaju. Znači, nije neko ekskluzivno pravo neke sudske instance koje će predmete i slučajeve dodeliti sudijama EULEX-a, već suprotno, oni imaju pravo da zatraže neki konkretan slučaj koji oni hoće da procesuiraju”, napominje Vllasi.
Slučaj Nasera Kelmendija, po mišljenju Azema Vllasija, ne može da se iskoristi za pritisak da Bosna i Hercegovina prizna Kosovo.
“Bosna ima svoje probleme. Jadna, zbog svojih unutrašnjih jada, ne može da prizna Kosovo i dočekaćemo prije da će Srbija priznati Kosovo nego Bosna i Hercegovina”, zaključuje Vllasi.
