Uključivanje Sjedinjenih Američkih Država u procesu dijaloga između Kosova i Srbije koji je pokrenut pod okriljem EU 2011. godine neophodno je jer i jedni i drugi imaju za cilj postizanje održivog, konačnog sporazuma, piše Ekonomia Onlajn.
Izvršna direktorka platforme “Civikos“ Donika Emini izjavila je da poziv Vašingtona na sastanak 27. juna u Beloj kući ima veću političku težinu od Brisela. Prema njenim rečima, SAD neće odlagati proces deset godina kao što se to dešava sa EU.
Emini je dodala da će, ako sporazum ne bude potpisan, tada Sjedinjene Države napustiti Balkan na duže vreme.
“Ne verujem da će Sjedinjene Države odugovlačiti proces na deset godina, kao što se dešava sa EU, u procesu koji je započet kao tehnički dijalog, pa potom prešao na politički, da bi na kraju bio blokiran. Verujem da to što su strane pozvane u Sjedinjene Države ima mnogo veću političku težinu od Brisela, jer strane nisu pozvane na dijalog koji će potrajati desetak godina, već su pozvane radi prethodnice sporazumu i verujem da postoje neke tačke o kojima bi strane trebalo da razgovaraju i to će prethoditi sporazumu”, navela je ona.
“Ako ovaj sporazum ne bude potpisan, onda verujem da bi Sjedinjene Države mogle na duže vreme da napuste Balkan, kao što je to bilo 2009. godine nakon proglašenja nezavisnosti Kosova i neuspeha sa ustavnom reformom u Bosni”, upozorila je Emini.
Ona je istakla da je potrebno da EU bude deo dijaloga, jer se nalazimo u Evropi i zbog toga što i Srbija i Kosovo teže da se pridruže EU, pa je, kako navodi, logično da u dijalogu, između ostalog, bude prisutna i Evropska unija, jer su Sjedinjene Države kosovski garant, a EU je mnogo bolja u fazi implementacije sporazuma.
Prema njenim rečima, Kosovo mora da ima određene uslove u odnosu na EU da bi se vratilo tom procesu.
“Do sada nisam videla jasan stav EU, njihov stav je normalizacija odnosa, šta znači normalizacija, da li to znači priznavanje i koji su detalji, osim činjenice da ne podržavaju razmenu teritorija kao ideje, nisu pokazali da imaju konkretan plan u odnosu na Kosovo, tako da je dobro da se oni kao strateški partner zadrže u procesu, međutim kao Kosovo mi bi trebali da imamo određene uslove u odnosu na EU da se vratimo u takav process”, rekla je Emini.
Što se tiče vizne liberalizacije, prema njenim rečima, u septembru će se možda odlučiti da Kosovo bude stavljeno na dnevni red ako se Francuska i Nemačka dogovore oko toga.
“U septembru bi se moglo i odlučivati da se Kosovo nađe na dnevnom redu ako se o tome prethodno dogovore Nemačka i Francuska. Do sada nismo imali pozitivne indicije iz Francuske, što se tiče Nemačke uprkos tome što je poslala pozitivne signale i dalje nema jasan stav po ovom pitanju. Za Francusku je migracija još uvek problem. Mora nam biti jasno da je možda pozitivno što će Nemačka da preuzme vodeću ulogu, a ako Nemačka želi da reši ovo pitanje onda je to moguće, pod uslovom da konačni sporazum bude prihvatljiv za nju, u suprotnom najverovatnije da će se i Nemačka odreći podrške za viznu liberalizaciju”, ocenjuje Emini.
Visar Džambazi iz D4D rekao je za Ekonomia Onlajn da EU i SAD nisu na istoj liniji u pogledu dijaloga između Kosova i Srbije.
“Imenovanja Lajčaka i Grenela dala su veliki podsticaj dijalogu, ali problem je što EU i SAD nisu na istoj liniji što se tiče dijaloga između Kosova i Srbije i mislim da će se mnoge stvari razjasniti u Vašingtonu, 27. juna, gde će se izneti prvi modaliteti i uslovi za nastavak dijaloga. Smatram da se stavovi SAD i EU razlikuju i ne znam šta se može očekivati. Međutim ipak smatram da će to biti vrlo dobra prilika za nastavak dijaloga između Kosova i Srbije i da ćemo u naredna tri meseca, barem do septembra, imati konkretne informacije da li smo blizu konačnog sporazuma”, naveo je Džambazi.
Između ostalog, on je rekao da će naredna tri meseca biti presudna i kaže da ako se ne postigne dogovor, proces će se samo odložiti.
“U trenutku kada kosovska strana čini ustupke u pogledu teritorijalnog integriteta i unitarnog karaktera države Kosovo, mislim da postoje mogućnosti za ustupke i kompromise koji mogu biti opasni, međutim sve dok se oslanjamo na važeće zakone mislim da smo sigurni jer je tema razmene teritorija dosta naštetila Kosovu u međunarodnoj areni i mislim da bi svaka tema koja pokušava da napravi novu teritorijalnu instalaciju naštetila Kosovu, ali sve dok nemamo nove informacije o čemu će se razgovarati u Vašingtonu ne možemo reći šta će se desiti u budućnosti”, naveo je on.
Ono što mogu reći je da će naredna tri meseca, do septembra, biti krucijalna i ako se do septembra ne postigne nikakav dogovor, mislim da će se proces samo odložiti, kazao je Džambazi.
Dijalog između Kosova i Srbije, uz posredovanje EU počeo je 2011. u Briselu. Suspendovan je novembra 2018. godine, kada su kosovske vlasti uvele taksu od 100 posto na robu iz Srbije i Bosne i Hercegovine.
Ova mera zamenjena je reciprocitetom, međutim nova vlada kosovskog premijera Avdulaha Hotija ukinula je sve mere zbog, kako je on rekao, uklanjanja svih prepreka za nastavak dijaloga sa Srbijom.
U oktobru 2019. godine SAD su imenovale Ričarda Grenela za svog izaslanika za razgovore.
