Poseta specijalnog izaslanika EU Miroslava Lajčaka Kosovu potvrđuje odlučnost Brisela da dijalog između Beograda i Prištine bude obnovljen, a poruka Hašima Tačija da ne želi da se sretne sa slovačkim diplomatom je uvreda za EU, kaže u intervjuu za Kosovo Onlajn Volfgang Petrič, bivši ministar spoljnih poslova Austrije.
Petrič ističe da je novi šef kosovske vlade Hoti nesumnjivo politički realista i da je otklonio prepreke koje su stvorili njegovi prethodnici. “To je poboljšalo uslove za ponovni dijalog. Ipak legitimno je pitanje može li se nakon tako dugog prekida nastaviti dijalog koji je samo delimično uspeo“, upozorava austrijski diplomata.
Hašim Tači je rekao da ne želi da se sastane sa Lajčakom, niti želi da bude učesnik dijaloga koji vodi specijalni izaslanik EU. Kako vi gledate na to?
To je uvreda za EU. Lajčaka su potvrdile sve vlade EU. Ali uveren sam da će Tači promeniti svoje mišljenje jer je Zapadni Balkan sastavni deo Evrope i neće se moći dugoročno pridružiti SAD ili Rusiji. Lajčak predstavlja EU i EU bi trebalo da bude cilj svih na zapadnom Balkanu.
Kako dešavanja u SAD utiču na dijalog Beograda i Prištine, odnosno na ulogu Ričarda Grenela?
SAD su u teškoj političkoj krizi. Međutim, Vašington ostaje važan partner u rešavanju problema u regiji. Svojom “nediplomatičnom diplomatijom“ Grenel je pomogao da se stvari na Kosovu ponovo pokrenu. Međutim, važno je insistirati na tome da mora postojati evropsko rešenje, a Lajčak je za to odgovoran. On mora uspeti da SAD uvede na zajedničku pregovaračku platformu.
Kako izbori u SAD mogu da utiču na krajnji ishod dijaloga, drugi mandat Trampa ili pobeda Bajdena, ko po vama više odgovara Beogradu, a ko Prištini?
Izbori u novembru će nesumnjivo imati uticaj. Međutim, hoće li Tramp biti ponovo izabran ili će Bajden pobediti nije presudno za trajno rešenje sukoba. Uveren sam da je u interesu Evrope da se pronađe pravedan kompromis. Kako će konačno izgledati ovo rešenje treba da odrede Beograd i Priština, jer dve strane onda moraju biti odgovorne za sigurno ne lako sprovođenje ugovora. Mislim da bi EU morala da uzme mnogo novca u ruke kako bi se garantovao brzi ekonomski rast u regiji, posebno kada je reč o mladima, koji sve više napuštaju svoje zemlje i odlaze ka EU. U tu svrhu treba promovisati zone slobodne trgovine i pokretanja startapova.
EU je jasno stavila do znanja da nema promena sadašnjih granica, ali je Tači najavio da želi da tri opštine iz centralne Srbije pripoji Kosovu. Vaš komentar?
Tek smo na početku pregovora. Konačno uspostavljanje međunarodnih granica uslediće tek nakon pojašnjenja mnogih još otvorenih političkih, međunarodnopravnih, ekonomskih i verskih pitanja. Važno je da su svi ljudi s obe strane – Srbi, Albanci, druge etničke grupe, uključeni u donošenje odluka. Konačno, ključno je da željeni sveobuhvatni sporazum podrže obe strane i da uživaju lokalnu podršku. EU bi morala podržati svaki sporazum postignut pod tim okolnostima.
Kakvu reakciju očekujete od Rusije kada je reč o dijalogu Beograda i Prištine i da li će Moskva ostati po strani u narednom periodu?
Poznajemo tradicionalno dobre odnose Srbije i Rusije i jasno je da Moskva, s obzirom na moć veta u Savetu bezbednosti UN, ima odlučujuću ulogu. Putin je već rekao da podržava svako rešenje koje zagovara Beograd.
Da li u narednom periodu možemo očekivati veći međunarodni pritisak na Srbiju ili na Kosovo kada je reč o postizanju konačnog dogovora?
Pritisak nije pravi pojam. Mislim da su više potrebni fer pregovori i pozitivni podsticaji od EU. Pre svega u to uključujem ubrzavanje pregovora o pridruživanju Beograda Evropskoj uniji.
