Obaveznu vojnu službu mnogi stručnjaci i predstavnici institucija smatraju potrebnom, a ministar odbrane Anton Ćuni je rekao da bi to moglo postati stvarnost uz međuinstitucionalnu saradnju i koordinaciju sa NATO-om, piše Gazeta Ekspres.
“U pogledu bezbednosti, bilo bi dobro razmotriti trenutne specifičnosti, međunarodno vojno prisustvo ovde i neke dokumente na koje treba da se pozovemo kao BSK u fazi tranzicije na osnovu sveobuhvatnog plana. Za međuinstitucionalnu saradnju u smislu da Kosovo postane članica NATO-a postoje neki standardi kojih se moramo pridržavati u vezi sa obaveznom vojnom službom, što je i deo vladinog programa, jer imamo dobra iskustva nekih članica NATO-a koja primenjuju ovakvu vrstu služenje vojnog roka. Ja sam pripremio jedan tekst o tome i verujem da će biti uzet u obzir “, rekao je Ćuni.
Komandant Kosovskih bezbednosnih snaga, Rahman Rama, rekao je za lajmi.net da treba napraviti dubinsku i opštu analizu troškova, infrastrukture i svih drugih elemenata.
Prema Rami, pitanje obaveznog služenja vojnog roka zahteva uključivanje unutrašnjih i spoljnih stručnjaka i bliske konsultacije sa NATO-om.
“Trenutno moramo napraviti generalnu analizu, troškove, infrastrukturu, sve elemente i onda odlučiti kakav će biti oblik. Mi smo u toku izgradnje kapaciteta novim zakonom, a pitanje obaveznig služenja vojnog roka zahteva analizu sa stranim i domaćim stručnjacima, i uz konsultacije sa zemljama članicama NATO-a, jer nam je NATO cilj “, rekao je Rama.
U vezi sa modelima koje Kosovo može slediti u kreiranju obaveznog služenja vojnog roka, Rama je rekao da postoji mnogo zemalja, ali nije spomenuo nijednu od njih.
“Ne mogu da govorim o konkretnim imenima zemalja, to zavisi od mogućnosti i kapaciteta, ali imamo neke zemlje koje mogu da nam posluže kao primer, bilo da su članice ili partneri NATO. Ali bez detaljne analize, ne možemo reći nešto više”, rekao je Rama.
Stručnjak za bezbednost i vojna pitanja, Ramadan Ćehaja, u vezi sa obaveznom vojnom službom, rekao je da je to dobra ideja, ali da treba obaviti preliminarne pripreme.
“Što se tiče tog pitanja, podržao sam ideju bivšeg premijera Kurtija i bilo je različitih razgovora o tome da li je to potrebno ili ne. Međutim, generalno, smatram da je to dobra ideja i treba je podržati kao takvu, ali u pogledu obavezne vojne službe trebalo bi obaviti mnogo preliminarnih priprema na nacionalnom nivou i na nižim nivoima, jer nije lako nekome uzeti dete poslati ga u vojnu službu, a da mu se ne obezbede adekvatni uslovi, jer je to vrlo ozbiljno pitanje “, naglasio je Ćehaja.
Ćehaja naglasio je da su pokušaji Srbije da nanese štetu Kosovu dodatni razlog za izgradnju samoodbrambenih sposobnosti.
Prema njegovim rečima, u garnizonima u kojima će se izvoditi vežbe, treba razmatrati i trajanje vojne službe i druga pitanja, potrebno je izvršiti preliminarne analize i pripreme.
“Na osnovu okruženja u kojoj se nalazimo u odnosu na Srbiju i stalnih pokušaja srpskih režima da štete Kosovu, otimaju deo ili celu teritoriju, sada moramo razmišljati o samoodbrani, potrebno je preduzeti adekvatne mere u skadu sa situacijom na terenu, tako da ja podržavam ovo kao ideju, ali treba uraditi prethodne pripreme po garnizonima gde će biti obavljena vojna obuka, na tri ili šest meseci, u zavisnosti od ekonomskih i finansijskih mogućnosti naše zemlje, s toga ovaj posao nije nimalo lak “, rekao je Ćehaja.
Na kraju, Ćehaja je rekao da finansijski i ekonomski aspekt takođe treba uzeti u obzir. Prema njegovim rečima, taj projekat se ne sme zaustaviti ako se jednom krene.
“Finansijsko i ekonomsko pitanje je jako važno, jer to određuje naše mogućnosti o broju angažovanih ljudi, a drugo pitanje se odnosi na geostratešku koordinaciju sa NATO, ali nam je potrebna i materijalna pomoć ekonomski jakih država samo za odbrambena pitanja, tek onda mi možemo da pristupimo ovom planu. Međutim ako se ne obave potrebne pripreme i ako ne obezbedimo odgovarajuća sredstva ne smemo se ni usuditi krenuti sa realizacijom ovog plana, jer u suprotnom mogli bi da ga ostavimo na pola puta što bi bilo jako loše. Ideja je dobra i veliki broj stručnjaka iz različitih oblasti od sada bi trebao raditi nešto u tom pravcu, a kao što je rekao ministar odbrane, ovo pitanje trebalo da bude razmatrano kao odbrambena strategija”, rekao je na kraju Ćehaja.
