U razgovoru za Kosovo Onlajn nemački analitičar Bodo Veber navodi da je nova kosovska vlada uradila ono što je najavila – ukinula je recipročne mere za robu iz Srbije, što će odblokirati briselske pregovore, ali se, kako kaže, s obzirom na način kako je došla na vlast čini vrlo upitnim da li ta vlada može obezbediti nacionalno jedinstvo neophodno za postizanje konačnog sporazuma sa Srbijom.
Veber kaže da je rat između DSK i Samoopredeljenja značajno produbio političke podele i vrlo je upitno da li bi Kurtijeva stranka podržala budući sporazum koji postigne Hotijeva vlada, čak i ako bi ga intimno podržala.
“To znači da na neki način budući sporazum zavisi od preživljavanja sadašnje koalicije jer sa rastom popularnosti Samoopredeljenja poslednjih nekoliko meseci, posle idućih izbora na Kosovu, dvotrećinska većina više nikad neće biti moguća bez Samoopredeljenja”, ukazuje Veber.
Tači je u više navrata rekao da ne želi da se sastane sa Lajčakom. Da li to znači da Brisel “ispada iz igre“ i da SAD u potpunosti preuzimaju incijativu u naporima za postizanje finalnog sporazuma?
To sigurno ne znači, pogotovo zato što je Ustavni sud Kosova prošle godine presudio da vodeća uloga u pregovorima pripada vladi, premijeru, a ne predsedniku. Treba videti da li je u okolnostima nove dinamike, koju je uspostavila EU imenovanjem specijalnog predstavnika Lajčaka, Tači spreman da se otvoreno okrene od Brisela, u šta sumnjam, jer je već najavio da bi se odazvao eventualnom pozivu Merkelove i Makrona.
Kako neredi u SAD mogu da utiču na dijalog između Beograda i Prištine i Grenelovu ulogu?
Teško je reći, treba videti da li će Grenel ostati samo specijalni predstavnik za pregovore ili će ipak dobiti značajnu ulogu u Trampovom timu koji upravlja izbornom kampanjom.
Da li očekujete jači međunarodni pritisak na Srbiju zbog Kosova?
Čim konačno počnu zaista ozbiljni pregovori o istinski sveobuhvatnom sporazumu, to će značiti pritisak na Srbiju – jer će značiti kraj beogradskog političkog spina koji traje tri godine. Vlast, tačnije predsednik Vučić nije stavio nijedan ozbiljan predlog pregovaračke pozicije na sto, osim pokušaja guranja ideje o razmeni teritorija.
Čime bi po vašem mišljenju Srbija mogla da bude zadovoljna posle postizanja eventualnog kompromisa?
Nema ništa od te vrste lažnog kompromisa koji Beograd pokušava da promoviše u poslednje tri godine. Mada se već gotovo pola decenije, a pogotovo od početka pregovora o konačnom sporazumu, Beograd pravi kao da nije tako, kad je ušao u politički dijalog 2012/13. godine prihvatio je okvir dijaloga, to jest osnovne principe i ciljeve – nema promena granica, to jest Kosovo kao država ostaje u svojim granicama, kao i da je gubitak Kosova realnost. Kosovo kao nezavisna država u zamenu za obezbeđivanje normalnog zivota i perspektivu opstanka Srba na Kosovu i perspektivu članstva Srbije u EU. Kompromis je zato moguć tamo gde je od suštinskog značaja – u otvorenim bilateralnim sporovima, a ne u dobijanju nekog delića teritorije na Kosovu, za koje istinski ionako niko u Srbije ne mari – ni predsednik, ni većina građana. Tu ima dosta polja od značaja, uključujući simbolički nacionalni značaj – kao što su zaštita pravoslavne i kulturne baštine na Kosovu, povratak, nestali, ali i neki aspekti sporova u vezi sa svojinom.
