Aljbin Kurti možda nije preterano talentovan političar, ali definitivno nema problem sa samopouzdanjem. I to pokazuje skoro svakodnevno, pa i onda kada izgubi u partiji pokera kao sada sa Tačijem oko Ustava.
Ubedljivo obaranje njegove vlade u kosovskom parlamentu i sve packe koje redovno dobija iz Vašingtona, šefa Samoopredeljenja nimalo nisu obeshrabrili da uporno nastavi sa svojom zacrtanom politikom u borbi za vlast u Prištini.
A da je teško izbaciti ga iz “sedla” pokazao je i posle presude Ustavnog suda, koja mu ne ide u prilog i kojom je najavljeno skoro formiranje nove vlade u kojoj za Samoopredeljenje neće biti mesta. Kurti “svakoga dana u svakom pogledu sve više napreduje“ pa je kao odgovor na vest iz Ustavnog suda odmah povukao još jedan “tvrd“ potez kojim je njegova krnja vlada uvela novu zabranu za srpsku robu na Kosovu, težu i od one Haradinajeve takse.
Kurti reciprocitetom prema Srbiji zahteva natpise „Republika Kosovo“ na svim carinskim papirima, što u prevodu znači da traži priznanje Kosova odmah i ništa manje od toga. Autoritativan potez definitivno, ali ima jedan nedostatak – izvan je realnosti. No, to Kurtiju ne smeta, to je očigledno teren na kome se on najbolje snalazi, a njegovi politički potezi puni samopouzdanja bez pokrića zato imaju tu primetnu dozu infantilnosti.
Kurti insistira da bude po njegovom, ne dovodeći svoje ideje i metode uopšte u pitanje, pa ni kada ga vode u slepu ulicu. Kao u slučaju smene Agima Veljiua sa mesta šefa policije, koja je direktno dovela do raspada koalicije Samoopredeljenja i DSK i obaranja vlade u skupštini.
Šta je ratoborni lider Samoopredeljenja ovim forsiranjem administrativnih rampi u trgovini sa Srbijom zapravo uradio? Na prvi pogled, mada je prilično teško Kurtijeve odluke objektivno tumačiti, čini se da je u ovom slučaju imao dva dominantna motiva.
Prvi, da se, iako već potpuno razvlašćen, u samom finišu svoje kratke i skandalima obeležene premijerske službe još jednom nasmeje u lice Ričardu Grenelu i pokaže mu da nije uopšte impresioniran njegovim direktivama preko Tvitera. Otklon od Amerike i bliskost nemačkom uticaju, naravno, više nisu uopšte sporni, pa u sklopu toga jasno je sasvim da se ovim potezom ide na dalje odlaganje razgovora Beograda i Prištine, makar do predsedničkih izbora u Americi. A posle toga Kurti se nada nekom drugom pregovaraču u ime Bele kuće.
A drugi motiv je više nego verovatna Kurtijeva namera da svom nasledniku u premijerskoj fotelji Avdulahu Hotiju dodatno oteža život i u amanet mu ostavi obavezu da ukine reciprocitet, kako bi Samoopredeljenje iz opozicionih klupa posle moglo da poentira na tom odstupanju od “patriotizma” nove vlasti.
Svi ostali Kurtijevi argumenti za uvođenje novih prepreka u odnosima Beograda i Prištine mogu se posmatrati kao nebitni. Politički profit je, naravno, jedino što ga zanima u susret sledećim izborima koje njegove pristalice priželjkuju što pre. Da li je dobro izračunao ili se ipak radi samo o preteranom samopouzdanju jednog ambicioznog čoveka pokazaće događaji pred nama.