Kosovo je jedino na Zapadnom Balkanu koje nije dobilo medicinsku pomoć od Kine u sklopu njene “diplomatije maski za lice”, piše Radio Slobodna Evropa.
Reč je o frazi koja se koristi za opisivanje rastućeg kineskog uticaja u državama, uključujući i evropske, u koje je ta zemlja uputila lekove i medicinska sredstva nakon izbijanja krize koronavirusa.
Kada je reč o Kosovu, piše RSE, ne samo što tu nisu stigla sredstva iz Kine, nego je Kosovo jedino na Zapadnom Balkanu u kome nema kineskih privrednih investicija.
Kina ne priznaje nezavisnost Kosova proglašenu 2008. i poštuje integritet Srbije, koja po svom Ustavu tretira Kosovo i dalje kao svoj deo.
Kako je izjavio kineski zamenik stalnog predstavnika u UN-u Vu Haitao prošle godine, Kina podržava rešavanje pitanje Kosova kroz dijalog Kosova i Srbije, a u sklopu Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN-a. Takođe podvlači da rešenje treba bude prihvatljivo za obe strane.
Da li je bilo pokušaja uspostavljanja kineskog uticaja?
U spletu takvih okolnosti, Kosovo ostaje jedino na Zapadnom Balkanu izvan kineskog uticaja, što navodi i portparol Vlade Kosova Perparim Krieziu u izjavi za RSE.
Na direktno pitanje da li je bilo pokušaja za uspostavljanje kineskog uticaja na Kosovu, on sugeriše dva polazišta za posmatranje:
“Prvo je prisustvo kineskih preduzeća i investicija. Uzmimo za primer Srbiju koja je glavni korisnik kineskih investicija na Balkanu. Mnoge kompanije u javnom vlasništvu se prodaju u Kini. Drugo, morate gledati iz perspektive spoljne politike. Spoljna politika Srbije često je usklađena sa politikom Kine”, kaže Krieziu i dodaje da se ništa od toga se ne događa na Kosovu.
Krieziu ističe da je spoljna politika Kosova usklađena sa Evropskom unijom i SAD i otvorena je za njihove investicije, ali i za privlačenje investicija kosovske dijaspore. SAD i 22 od 27 članica EU priznaju nezavisnost Kosova.
Inače, Kosovo je od Evropske unije dobilo medicinsku i zaštitnu opremu u iznosu od pet miliona evra za borbu protiv kovid-19, dok su SAD izdvojile novčanu pomoć u visini od 1,1 milion dolara. Medicinska pomoć stigla je i od organizacija kao što su USAID, UNICEF, KFOR, UNDP.
Kada je reč o državama izvan EU, na Kosovo je stigla značajna pomoć od Japana, koji se graniči sa Kinom.
Kako je Japan pomogao Kosovu?
Ministarstvo zdravlja Kosova saopštilo je u utorak, 26. maja da je Japan izdvojio preko 718.000 dolara za borbu protiv kovid-19, preko UNICEF-a.
Mitsunori Ogasavara, otpravnik poslova u Ambasadi Japana u Prištini koja je otvorena 1. januara ove godine, na sastanku sa ministrom zdravlja na dužnosti Arbenom Vitijom je rekao da Japan krizu kovid-19 smatra krizom ljudske sigurnosti i da zbog toga želi da pomogne Kosovu da se njome suoči.
Ogasavara je u sredu na sastanku sa kosovskim ministrom spoljnih poslova na dužnosti, Gljaukom Konjufcom, rekao da je japanska vlada izdvojila za Kosovo i 2,500 tableta leka Avigan za lečenje kosovskih pacijenata, saopštio je Konjufca na Fejsbuku.
Kako je za RSE izjavio Faik Hoti, porptarol Ministarstva zdravlja, Japan je prošle godine pomogao Kliničko univerzitetskom centru Kosova i ostalim bolnicama opremom u vrednosti od 1,1 miliona eura.
Pored toga, tokom svih ovih godina japanska agencija za međunarodni razvoj, JICA, obučila je desetine zdravstvenih stručnjaka u Japanu.
“Japan je pomogao Kosovu i u mnogim drugim oblastima zdravstva”, dodao je Hoti.
Osim u zdravstvu, Japan je preko JICA-e do sada sproveo još nekoliko projekata na Kosovu kao što je aktuelni projekti razvoja kapaciteta za kontrolu zagađenja vazduha na Kosovu u vrednosti od četiri miliona eura.
JICA je takođe sprovela projekat izgradnje kapaciteta za upravljanje otpadom, projekat izgradnje razvojnih kapaciteta na kosovskom javnom servisu i dr.
Na Kosovu, tačnije u Mitrovici, nalazi se i najveća japanska farma pečurki šitake u Evropi, Hirano Mašrum, koja izvozi u 12 država.
“Japanci su poznati da opreznije donose odluke, a čekamo da će rezultat poseta biti vidljiv narednih meseci. U centralnoj Evropi je jedan veliki broj japanskih kompanija, tamo gde rastu troškovi za radnu snagu, i isti mogu biti zainteresovani da investiraju i na Kosovu”, navodi Rukići iz Privredne komore Kosova.
Predsednik Kosova Hašim Tači inače je dva puta posetio Japan u drugoj polovini prošle godine, kada je prilikom sastanka sa japanskim premijerom Šinzom Abeom istaknuta potreba za većom ekonomskom saradnjom.
Da li je Tajvan spreman da pomogne Kosovu?
Za razliku od Kine, zvanično poznata kao Narodna Republika Kine, nezavisnost Kosova priznao je Tajvan (zvanično Republika Kina), koji poslednjih godina pokušava da uspostavi veze sa Kosovom. Kina inače Tajvan smatra svojom teritorijom.
Tajvan je, zahvaljujući ranim merama sistemske prevencije, sprečio drastično širenje koronavirusa, te temi privukao pažnju globalne javnosti.
Iz Predstavništva Tajpeja u Mađarskoj u izjavi za RSE navode da je Tajvan donirao milione hirurških maski državama koje su pogođene sa kovid-19 državama Evropske unije, ali i ostalim zemljama.
“Izgleda da je Kosovo za sada upravljalo pandemijom na kontrolisan način. Ukoliko vlada zatraži podršku za hirurške maske sa Tajvana, nadležna vladina agencija je dobrodošla da razgovara sa našom kancelarijom”, dodaju oni.
Oni ističu i da se trude da uspostave bolje ekonomske veze putem Privredne komore Kosova. Tajvan je takođe omogućio građanima Kosova koji žele da putuju u Tajvan da besplatno apliciraju za vizu online putem.
Pored toga, Tajvan je pružio nekoliko stipendija za mlade na Kosovu. Očekuju da će i vlada Kosova poduzeti korake u cilju značajnije razmene između Tajvana i Kosova.
No, kada je o Kini reč, iako se ne ostvaruje politička saradnja ili investiciono povezivanje, privredno ta država jeste prisutna na Kosovu nevezano od aktuelne zdravstvene krize.
Kina među najvećim izvoznicima na Kosovo
Kina je jedan od glavnih trgovinskih partnera Kosova kada je reč o uvozu, naglašava Rukići.
Prema podacima Agencije za statistiku, ukupna vrednost uvoza iz Kine 2018. iznosila je preko 311 miliona eura. Na prvom mesto je Nemačka sa 394 miliona evra, na drugom Srbija sa 388 miliona evra, a potom Turska sa 336 miliona evra iste godine. Uvoz iz Japana iste godine iznosio je 13 miliona evra.
Bez obzira na te pokazatelje Kosovo ostaje izuzetak u zoni Zapadnog Balkana, okruženo državama u kojima je ekonomsko ili političko prisustvo Kine, pre i u toku pandemije, sve intenzivnije i uočljivije.
