Kosovo doživljava najveće političke podele u svojoj istoriji. Rečnik koji koriste politički lideri odstupio je od ponašanja odraslih i podseća na Albaniju. Kad predsednik naziva premijera i njegove saradnike “zločinačkom grupom”, kada bivši ministar spoljnih poslova govori o strahu od “državnog terorizma”, kada se ne vidi mogućnost povratka razumu, nema drugog izlaza osim vanrednih izbora da bar odgovore na dileme koje su stvorili sami političari. Ko će moći da govori u ime građana? Iako nijedna strana ne bi bila za to oni su neophodni.
Hrvatska će održati izbore 5. jula. Ne mogu se nazvati vanrednim, jer su se ionako morali održati ove godine. Dakle, 2020. je izborna godina i kad god se održavaju, na vreme su. Ali u Hrvatskoj se izbori obično održavaju u kasnu jesen. Ovog puta vladajuća stranka HDZ (Hrvatska demokratska zajednica) procenila je da može iskoristiti uspešno suočavanje sa krizom izazvanom koronavirusom, koja je povećala njegovu popularnost, i održavanje izbora na leto. Analitičari kažu da je još jedan razlog to što će Hrvatska na jesen osetiti ekonomske posledice krize više nego sada. Biće Hrvatska među zemljama EU koje će kriza najteže pogoditi, jer više od bilo koje druge zemlje zavisi od turizma. Dakle, koronavirus nije prepreka održavanju izbora.
Čak i na Kosovu, koronavirus je imao uticaja na politička dešavanja. Rukovodstvo Demokratskog saveza Kosova iskoristilo je priliku tokom pandemije da zbaci Vladu u kojoj je, protiv svoje volje, to bila i sama. Zanemario je naredbe, pa čak i molitve onih koji su ga donedavno nazivali “međunarodnim prijateljima”, da to ne čine u vreme pandemije. A sada smatra da će se pandemija koristiti kao izgovor da za kratko vreme ne budu održani vanredni izbori koje zahteva Pokret Samoopredjeljenja, neželjeni ali prisilni partner. Čak procenjuje da će pandemija pomoći u sprečavanju protesta kada Ustavni sud da svoje mišljenje o Tačijevom dekretu, pripremljenom u zajedničkom scenariju sa liderom DSK Isa Mustafom za formiranje nove vlade.
Kao i u drugim delovima Evrope, trend ublažavanja virusa na Kosovu je pozitivan, a samim tim i ublažavanje mera za borbu protiv ovog virusa. Pandemija nije prihvaćena kao razlog za okončanje političke svađe u interesu građana, pa se ne može shvatiti kao razlog da se izbori ne održe, ako će oni biti najbolji izlaz iz ove krize koja je stvorena na Kosovu.
Kosovo doživljava najveće političke podele u svojoj istoriji. Rečnik koji koriste politički lideri odstupio je od ponašanja odraslih i podseća na Albaniju. Kad predsednik zove premijera i njegove saradnike “zločinačku grupu”, kada bivši ministar spoljnih poslova govori o strahu od “državnog terorizma”, kada se ne vidi mogućnost povratka razumu, nema drugog izlaza osim vanrednih izbora koji će se održati da bar odgovore na dileme koje su stvorili sami političari. Ko će moći da govori u ime građana? Iako nijedna strana ne bi bila za to, oni su neophodni.
Pokret Samoopredeljenje ne bi se zalagao za izbore, jer bi izgubili glasove dijaspore, koja je velikom većinom glasala za ovu stranku. Ne toliko kroz glasove koji su poslani poštom, koliko je bio velik broj onih koji su došli na Kosovo samo da glasaju. Bez glasova dijaspore, Samoopredeljenje će teško osvojiti apsolutnu većinu mandata u Skupštini Kosova, koliko im treba da upravljaju vladom, jer u suprotnom nijedna stranka neće ući u koaliciju s njima.
Izbori ne odgovaraju DSK-u, jer će na izborima završiti kao drugi ili treći,u najboljem slučaju. A izbori bi stvorili probleme unutar DSK-a lideru stranke Isi Mustafi, koji je najduže na vrhu DSK-a, posle bivšeg predsednika Ibrahima Rugove, iako Rugova nikada nije izgubio izbore. Isa Mustafa ih nikada nije dobio. Delom izgleda da je DSK kopija DPK, a ljudi između kopije i originala glasaće za original, tako da će DPK verovatno na izborima biti ispred DSK.
Ni Demokratskoj partiji Kosova izbori ne odgovaraju, jer je prošlo dosta vremena i treba da se konsoliduje. Tvrdnje DPK da „žele izbore“ nisu iskrene, jer je lider stranke Kadri Veselji rekao predsedniku Tačiju da DPK ne želi izbore, već žele vladu DSK s Abdulahom Hotijem. DPK će biti udoban u opoziciji prema Hotijevoj vladi. Na kraju, PDK bi voleo da se izbori održe nakon što se razjasni da može da zauzme mesto premijera bez toga da mora da pobedi na izborima.
Alijanska za budućnost ne želi izbore, jer bi bilo teško ponoviti uspeh koji su imali u jesen 2019. godine, a kamoli da poveća svoju podršku. Uprkos nekim veoma popularnim akcijama, poput stopostotnog poreza na srpske proizvode, stvaranja vojske i protivljenja promeni kosovskih granica, Ramush Haradinaj nije uspeo da svoju popularnost pretvori u glasove građana za svoju stranku.
Inicijativa i Alijansa za novo Kosovo Bedžeta Pacolija teško bi prešli izborni prag.
Aleksandar Vučić takođe ne želi izbore na Kosovu. Njegova lista dobila je 100 posto mesta u Skupštini Kosova predviđenih za srpsku zajednicu. U slučaju novih izbora, može se dogoditi da bar jedan kandidat iz srpske zajednice na Kosovu, koji nije na listi Srpske Aleksandra Vučića, dobije mesto poslanika.
Izbori ne odgovaraju ni predsedniku Hašimu Tačiju, koji mora da obezbedi novo mesto predsednika, što je najrealnija opcija ukoliko ne može da se kandiduje za premijera. Da će Tači napustiti politiku nakon isteka mandata, to je naučna fantazija, kao i obećanja DPK da neće Tačiju dati novi mandat.
Vladi Avdulaha Hotija nedostaje poverenje velikog dela kosovskih građana. Nije dobio mandat dok se kandidovao za premijera, niti je dobio veliki broj glasova za DSK. Ta vlada neće imati političku težinu, jer bi je praktički vodili partijski lideri i predsednik Tači. Hašim Tači, Isa Mustafa, Kadri Veseli, Bedžet Pacoli, Ramuš Haradinaj, Fatmir Ljimaj vodili bi Kosovo Hotijevom vladom, a Srpska lista, koja je u praksi Aleksandar Vučić, imala bi veliku ulogu. Premijer i ministri sprovodili bi svoje odluke. Bilo bi bolje kada bi čelnici stranke preuzeli ključne pozicije u novoj vladi ne skrivajući se iza imena ljudi koji bez sumnje imaju sjajne veštine i visoku profesionalnu obuku.
Ništa osim novih izbora neće moći da razjasni izopačenu političku scenu na Kosovu. A takvo je objašnjenje potrebno, pre svega, građanima Kosova, a potom i dijalogu sa Srbijom, koji Kosovo i dalje nameću međunarodni prijatelji. Ni vlada Aljbina Kurtija nema moć da predstavlja Kosovo u takvom dijalogu. Jednom kada su svi pozvani na legitimitet koji im građani daju, neka se jave i ponovo zatraže glas građana. Sve ostalo biće eksperiment bez ikakve koristi za Kosovo.
Piše: Augustin Paljokaj
Dopisnik Koha.net iz Brisela
