Odluka Ustavnog suda mogla bi biti takva da ne ispuni ni zahtev Samoopredeljenja da se ide na izbore, niti da odobri Tačijev ukaz o imenovanju Avdulaha Hotija za mandatara za sastav nove vlade, piše Gazeta Ekspres.
Ustavni sud može osmisliti treći način kojim bi se izbeglo stvaranje presedana u budućnosti.
Samoopredeljenje traži izbore po svaku cenu, dok je kosovski predsednik Hašim Tači odredio Avdulaha Hotija za mandatara, koga je DSK predložila kao drugoplasirana stranka na izborima održanim 6. oktobra prošle godine.
Obe strane insistiraju da se postupa u skladu sa njihovim stavovima, dok se Ustavni sud bavi političkom blokadom u zemlji.
Ustavni sud razmatra mogućnost donošenja presude prema kojoj bi ukaz predsednika Tačija bio odbačen, dok bi Samoopredeljenju bila data još jedna prilika da predloži svog mandatara, ali ovog puta bio bi određen i rok do kada bi trebalo da predlože mandatara, piše Gazeta Ekspres.
Advokat Ehat Miftaraj kaže da Ustavni sud može doneti presudu koja ne bi dala za pravo ni predsedniku Tačiju, koji je već odredio mandatara iz stranke koja je bila druga na izborima, ali ni Samoopredeljenju koje nove prevremene izbore vidi kao jedino rešenje.
Prema njegovim rečima, Ustavni sud može da odluči tako što će utvrditi vremenski rok u kom bi Samoopredeljenje trebalo da pošalje predsedniku ime mandatara za formiranje vlade.
„Uzimajući u obzir činjenicu da se u ovoj fazi sporenja tiču zakonskih rokova kada pobednička stranka mora da odredi kandidata za premijera kojeg će proslediti predsedniku, kao i pravo i obavezu pobedničke stranke da pokuša da sama formira vladu ili da nađe partnera, može se lako desiti da sud donese presudu po kojoj ne bi dao za pravo ni predsedniku ni Samoopredeljenju, kao ni strankama koje su već postigle sporazum o formiranju nove vlade. Sud može da postavi zakonski rok da pobednička stranka ostvari svoje pravo na formiranje vlade, a ako to ne bi bilo moguće, onda bi se prešlo u drugi krug “, rekao je Miftaraj.
Analitičar Arton Demhasaj kaže da bi presuda Ustavnog suda mogla odrediti i rok u kojem se mora predsedniku dostaviti ime mandatara.
“Najverovatnije što može desiti je to da će Ustavni sud odbaciti predsednikov ukaz o Hotijevom mandatu i još jednom zatražiti od predsednika da preda mandat prvoplasiranoj stranci na izborima, a to je Samoopredeljenje, ali sa određenim rokom. On može dati rok od 15 dana”, rekao je Demhasaj.
“Ako u tom roku Samoopredeljenje ne formira vladu, primeniće se diskreciono pravo predsednika da dodeli mandat drugoj stranci“, naveo je on.
Prema njegovom mišljenju, “izbori mogu biti onemogućeni odlukom Ustavnog suda, jer je mandat zakonodavne vlasti na početku “.
Demhasaj smatra da bi se na ovaj način izbegao presedan da provoplasirana stranka ide na izbore kad god ne bude imala većinu u parlamentu.
