Poznavaoci političkih prilika smatraju da će u nastavku razgovora Prištine i Beograda biti reči o razmeni teritorija, te ocenjuju da je vrlo moguće da će konačno rešenje upravo biti zasnovano na korekciji granica, piše RTK2.
Izvršni direktor Centra za međunarodnu javnu politiku Mišel Zubenica tvrdi da se komunikacija između Prištine i Beograda nije prekidala ni nakon što je Kosovo uvelo takse na srpsku robu, a to pokazuju dogovori o uvođenju avio i železničke linje. Nove razgovore Zubenica očekuje uskoro.
“Mislim da će vrlo brzo i formalno biti obnovljeni pregovori koji će se voditi javno kao što su pre samih taksi vođeni u Briselu i to će se dogoditi ubrzo nakon završetka izbora u Srbiji i formiranja nove vlade. Vidmo da se polako ti politički procesi ubrzavaju i smatram da ćemo već sredinom leta imati pregovarački sto između Beograda i Prištine”, rekao je Zubenica.
Ishod razgovora, bi prema politikologu Beljulju Bećaju mogao da bude ili dogovor, koji bi bio u okviru postojećih granica, što je stav zvaničnog Berlina ili bi, tvrdi Bećaj, došlo do sporazuma koji bi podrazumevao razmenu teritorija, što ne isključuje zvanični Vašington. Problem je, kaže Bećaj, što Evropa sve više potpada pod uticaj SAD.
“Uvek sam tvrdio da je, naročito nakon je zasenjena implementacija Asocijacije sa srpskom većinom i od tog momenta je došlo do prevrata, dakle niko više nije zainteresovan za implementaciju Zajednice, ni Srbi, ni Albanci, ni Međunarodna zajednica i došlo je do naglog preokreta, jer je po prvi put isplivala ideja o takozvanoj razmeni teritorija i od tada mislim da se o ideja sve više i više proširila i pojačala”, rekao je Bećaj.
Da bi jedna od opcija dogovora mogla da bude razmena teritorija smatra i Zubenica, koji ističe da su to indirektno potvrdili zvaničnici Srbije i pojedini predstavnici Bele kuće.
“U tom ugovoru bi mogla da bude korekcija granica, ali ne onako kako su neki mediji izveštavali, da bi četiri opštine na severu Kosova bile pod kontrolom Srbije, nego da bi možda određeni delovi sa srpskim stanovništvom mogli da dobiju suštinsku autonomiju, a deo Kopaonika da pripadne Republici Srbiji, dok bi neke opštine sa albanskom većinom na teritoriji centralne Srbije možda formalno ojačale veze sa Prištinom, možda se čak i pripojile Kosovu kao nekom entitetu, ali bez formalnog priznavanja od strane Beograda”, rekao je Zubenica.
Iako verovatnija opcija, sporazum o razmeni teritorija odnosno korekciji granica dijametralno je suprotan našoj realnosti, kaže Bećaj.
“Trampova administracija ima jednu sliku o tome kako su rekli predsednici Aleksandar Vučić i Hašim Tači, što ne odgovara realnoj situaciji na terenu. Mislim da je tu suština problema i mislim da je ta negativna neobjektivna i neodrživa identifikacija stanja veliki problem koji će otežati mogućnost takozvane olako obećane brzine da će se završiti sve pre mandata odnosno tokom izbora u SAD”, dodaje Bećaj.
Američka administracija zainteresovana je da reši problem između Kosova i Srbije kako bi stabilizovala prilike na Zapadnom Balkanu, a sa druge strane bi sporazum Prištine i Beograda predstavila kao svoj spoljnopolitički uspeh uoči predsedničkih izbora u novembru, zaključuje izvršni direktor Centra za međunarodnu javnu politiku Mišel Zubenica.
