Demokratski savez Kosova (DSK) još uvek nije poslao ime svog kandidata za premijera, uprkos činjenici da je predsedniku te stranke Isi Mustafi upućen zahtev od strane kosovskog predsednika Hašima Tačija.
Kosovski predsednik još nije potpisao dekret kojim bi kandidovao Abdulaha Hotija iz DSK za šefa nove kosovske vlade, javlja Gazeta Ekspres.
Tači je je prošlog četvrtka poslao pismo Mustafi u kojem traži ime kandidata za premijera. Pismo još uvek nije objavljeno, dok je iz kosovskog predsedništva samo potvrđeno da je Tači posalo zahtev Mustafi.
Iz DSK još nije poslato ime njihovog kandidata Predsedništvu Kosova kako bi potom dobili predsednikov dekret o kandidovanju Avdulaha Hotija za šefa nove kosovske vlade.
Pokret Samoopredeljenje traži uvid u dopis i spremni su da zahtevaju procenu Ustavnog suda nakon što predsednik odluči da dodeli mandat drugoj stranci.
Ni Predsedništvo Kosova ni DSK, međutim, nisu objavili javnosti Tačijevo pismo Mustafi.
Samoopredeljenje će moći da pošalje slučaj Ustavnom sudu tek nakon što predsednikov dekret o mandataru nove vlade bude potpisan, nakon čega bi DSK zajedno sa Alijansom za budućnost Kosova, Socijaldemokratskom inicijativom NISMA i manjinama trebalo da formira novu vladu.
Zamenik predsednika DSK Ljutfi Haziri rekao je da ukoliko slučaj formiranja vlade završi na sudu, tada će sačekati odluku i potom formirati Vladu Kosova.
“Po mom uverenju, nema kršenja Ustava Kosova. Nema slučaja na sudu, ako se ništa ne događa, bez razloga. Ako se Samoopredeljenje ili predsednik Kosova obrate Ustavnom sudu, mi ćemo čekati”, istakao je Haziri.
Pokret Samoopredeljenje odbio je da pošalje ime mandatara za sastav nove vlade nakon smene Aljbina Kurtija sa dve trećine glasova poslanika Skupštine Kosova.
Kurti je insistirao da se ide na nove izbore i da ostane na mestu premijera dok ne prođe pandemija. Smenjeni kosovski premijer rekao je da bi parlament trebalo da bude raspušten a da predsednik treba samo da odredi datum izbora.
Profesor prava i bivši predsednik Ustavnog suda Enver Hasani istakao je da kosovski parlament može da glasa za novu vladu kad god ima političku volju.
Međutim, dodao je da postupak koji predviđa Ustav Kosova znači da se mandat prvo dodeljuje pobedniku a potom onome koji bi Kosovo poštedeo izbora.
“Stoga, član 95 reguliše sve moguće situacije, njime se rukovodi procesom formiranja vlade. U konkretnom slučaju, u kojem se nalazi država, primenjuje se član 95.5 Ustava Kosova. Nijedan drugi, zbog toga što u okviru mandata skupština može formirati tri, četiri, pet ili više vlada, uvek davajući prednost pobedniku izbora”, ocenio je Hasani pre nekoliko dana odgovarajući na pitanje o ustavnoj proceduri za formiranje vlade.
Prema njegovim rečima, ni vlada ni premijer ne mogu diktirati rad parlamenta, pa se ne može izaći na izbore bez šireg konsenzusa samo zato što to želi neki politički entitet.
“Svaki izlazak na izbore posle obaranja vlada značio bi promenu ustavnog sistema pretvarajući parlamentarni sistem zavisnim u celini od izvšne vlasti, a ne obrnuto. Stoga se član 82.2. može aktivirati samo ako postoji puna volja svih političkih snaga da se raspuste i idu na izbore. Član 95.5 naređuje formiranje izvršne vlasti, nijedan drugi član, uvek, dok se konsenzusom ne odluči da se ide na izbore. Tako je bilo u svim slučajevima od kraja rata do danas, jer je uvek postojao konsenzus i nije bilo protivljenja izborima”, poručio je Hasani.
Kurti je smenjen sa mesta premijera, a da nije navršio ni dva meseca, nakon izglasavanja predloga koji je pokrenuo DSK. Najpre nije prihvatio zahtev DSK da ukine taksu i ne uspostavlja reciprocitet prema Srbiji, a potom je smenio Agima Veljiua sa mesta ministra unutrašnjih poslova, čime je okončao svoju funkciju na čelu vlade.
Tači je prošle nedelje najavio da će uskoro biti preduzeti koraci za formiranje vlade i ukidanje reciprociteta prema Srbiji, kako bi se započeo dijalog sa Srbijom. Američki ambasador Ričard Grenel reagovao je odmah tako što je podržao inicijativu.
