Koliko još u februaru predsednik Kosova Hashim Thaci govorio je da „ako se nešto desi u pregovorima sa Srbijom, desiće se ove godine” i da se plaši da bi se u suprotnom mogle izgubiti decenije. I nije bio jedini koji je prognozirao da bi 2020. godina mogla da bude ta u kojoj bi predstavnici vlasti Srbije i Kosova mogli da stave potpis na sporazum o normalizaciji odnosa, šta god on značio.
Pandemija korona virusa, koja se u međuvremenu proširila i na Balkan, oslabila je početni entuzijazam, a tek kada prođe, videće se da li je Thaci preterao u svojim prognozama, odnosno da li će oni koji su najavljivali rasplet u ovoj godini epidemiju iskoristiti kao pokriće za raniji neutemeljeni optimizam.
Novoimenovani specijalni izaslanik Evropske unije za dijalog Kosova i Srbije Miroslav Lajčak, ove nedelje je malo pomerio rok, rekavši prištinskoj televiziji Klan Kosova da bi sporazum bilo realno očekivati u martu, aprilu naredne godine, ne preciziravši na čemu temelji prognozu.
Istina, ova godina počela je pozitivnim signalima, nakon izgubljene čitave 2019. godine, tokom koje je dijalog dve strane bio u prekidu, posle odluke vlade tadašnjeg premijera Kosova Ramusha Haradinaja da u novembru 2018. uvede takse od 100 odsto na uvoz robe iz Srbije (i Bosne i Hercegovine), do priznanja nezavisnosti Kosova.
Najpre su u januaru u Berlinu predstavnici vlasti Kosova i Srbije, uz posredovanje Richarda Grenella, specijalnog izaslanika američkog predsednika Donalda Trumpa i ambasadora SAD u Nemačkoj, sa avikompanijom Lufthanza potpisali sporazum koji bi trebalo da omogući obnovu avio linije Beograd – Priština posle više od 20 godina.
U februaru je, ovog puta u Minhenu, na početku bezbednosne konferencije u tom gradu, i opet na inicijativu Grenella, potpisana izjava o namerama za obnovu železničkog saobraćaja između Beograda i Prištine i završetak autoputa između ta dva grada. Potpisali su je predsednici Srbije i Kosova, Aleksandar Vučić i Hashim Thaci.
Strah od razgraničenja
U martu je novi premijer Kosova Albin Kurti doneo odluku o ukidanju taksi na uvoz robe iz Srbije, ali ju je oročio do 15. Juna i uslovio merama reciprociteta. I tu se otprilike spisak dobrih vesti o odnosima Srbije i Kosova završava.
U Beogradu su odloženi parlamentarni izbori zbog uvođenja vanrednog stanja usled epidemije korona virusa, a potom je i u Prištini pala vlada, što je otvorilo mogućnost raspisivanja novih izbora. Nekako u isto vreme, počelo je i drastično širenje epidemije u Sjedinjenim Američkim Državama, što je na neodređeno zamrzlo sva pitanja, osim medicinskih. Ipak, i da nije došlo do ove pauze, teško je reći da li bi pojačani američki angažman doveo do ozbiljnijeg rezultata.
Kosovski analitičar Belul Beqaj podseća da je i u Berlinu i u Minhenu ipak bila reč samo o potpisivanju sporazuma o namerama.
“Štaviše, radi se o unilateralnom činu koji je isključio Evropsku uniju, a uključio samo potpisnike sporazuma koji su posle potpisivanja shvatili sadržaj sporazuma. Instant način na koji se želi ostvariti konačni sporazum uneo je strah vlastima Kosova da se radi konačnom sporazumu koji bi podrazumevao razgraničenje, podelu, razmenu teritorija… Zato je taksa više zamišljena kao politička prepreka nego kao ekonomski argument tako pretpostavljenog dijaloga”, objašnjava Beqaj, dodajući da, uprkos negiranju Grenella da se lično ne zalaže za podelu Kosova, gotovo nijedan analitičar dobro upoznat sa dosadašnjim tokom dijaloga ne veruje u tu istinu.
Beqaj kaže i da je, ukoliko se ovaj problem sagleda iz ugla argumenata moći, sporazum formalno moguć, ali da je, ukoliko se sagleda iz ugla moći argumenta, nerealan,
Thaci nema moć kao Vučić
Politikolog Filip Balunović smatra da se problem oko postizanja bilo kakvog sporazuma tiče razlike u unutrašnjim političkim ustrojstvima Kosova i Srbije.
“Sa jedne strane u Srbiji se već dugo valja jedan autoritarni režim koji je stekao dovoljno ucenjivačke moći i finansijske spospobnosti da ako već ne može da ubedi, makar može da uceni i kupi podršku za bilo koju odluku koju donese. Tako da mislim da problem ne stanuje u Srbiji, jer vlast može da opravda bilo koji postupak – od smanjenja penzija do priznanja Kosova”.
“S druge strane, politička scena na Kosovu je mnogo življa i tamo zaista postoje politički sukobi, ubeđivanja, preglasavanja, pregovaranja. To ne znači da su posla čista na Kosovu – naprotiv. Ali činjenica je da politika na Kosovu postoji, dok u Srbiji ne postoji. Zamislite da Hashim Thaci ima tu moć koju ima Vučić u Srbiji – do sporazuma bi već došlo. Problem je što Thaci ima dovoljno moći da ostane na vlasti, ali ne i da progura sve što mu padne na pamet. Uvođenje ili uklanjanje taksi tu ne igra nikakvu ulogu – jer pojedinačne odluke ili potezi ne menjaju političku zbilju na Kosovu. Tamo je parlamentarna većina uvek tesna, a neki od političara čak i veruju u nešto”, dodaje Balunović.
Sličan stav o odnosu političkih snaga na Kosovu ima i Beqaj.
“Srušena Kurtijeva vlada nema podršku većine u parlamentu, ali jedino Vlada ima ustavno pravo da bude nosilac dijaloga. Na drugoj strani, predsednik Thaci želi da bude nosilac dijaloga, ali nema ustavnu osnovu. Istovremeno je glavni osumnjičeni koji se zalaže (zajedno sa gospodinom Vučićem) za razgraničenje, iako to javno poriče. Postoji mogućnost stvaranja nove vlade za koju ima indikacija da će prihvatiti bilo koje rešenje samo da Kurti ne bude u Vladi”, objašnjava.
Američki pritisak na vlasti Kosova da ukinu takse počeo je još prošle godine i bio jedan od glavnih razloga pada vlade Ramusha Haradinaja, a nastavio se i posle vanrednih parlamentarnih izbora, na novu vladu, budući da je zvanični Beograd to postavio kao uslov za nastavak dijaloga.
Promjena prioriteta u SAD
Kurti je na kraju pristao da ukine takse, ali samo do 15. juna i to uz mere reciprociteta prema Srbiji. U Skupštini Kosova rekao je da se ukidanje ne traži zbog nastavka dijaloga, već “radi okončanja dijaloga sa jednim spremnim sporazumom”, misleći na sporazum koji su, kako je tvrdio, spremili predsednici Srbije i Kosova.
Ipak, suspenzija taksi očigledno nije bila dovoljna, pa se i novoj vladajućoj koaliciji dogodio rascep iz istog razloga kao i prethodnoj – zbog različitog odnosa prema zahtevima Amerikanaca.
Pitanje je, međutim, hoće li Trumpova administracija, koja je, čini se, pokušala da uoči američkih predsedničkih izbora na ne baš dugu listu spoljnopolitičkih uspeha upiše sporazum Srbije i Kosova, biti u stanju da u sadašnjim okolnostima nastavi pritisak koji bi doveo do željenog cilja ili će focus zadržati na rešavanju unutrašnjih problema.
“Mislim da nove okolnosti menjaju prioritete. Predsednik Trump će pobediti ili izgubiti izbore u zavisnosti od toga kako ce rukovoditi krizom izazvanom epidemijom korona virusa u SAD, a ne da li će ostvariti sveobuhvatni pravno obavezujuci sporazum između Kosova i Srbije, koji je zamišljen kao izborni trofej”, smatra Beqaj.
Filip Balunović ocenjuje da SAD nakon krize sa epidemijom, moraju da pokušaju da povrate uticaj, ne samo na Balkanu nego i u Evropi uopšte. “Stotine hiljada zaraženih i desetine hiljada mrtvih sa kojima se suočavaju SAD svakako štete imidžu te zemlje koja gubi legitimitet u svakom smilsu, pa i u smislu posrednika u dijalozima između sukobljenih strana širom sveta. Isključivanje SAD iz dijaloga bila bi odlična stvar za Srbiju i Kosovo, jer je poznat anglo-saksonski način rešavanja konflikata – linije razgraničenja, uslovljavanja, neokolonizacija, dodatna zavisnost zemalja u konfliktu od SAD ili Britanije. Korona bi u tom smislu mogla da odalji SAD od dijaloga, što bi bilo neprocenjivo za sadržaj dijaloga i posledice koje će on imati na stanovništvo”, smatra Balunović.
‘EU je u velikoj defanzivi’
A na pitanje da li bi Evropska unija mogla da preuzme inicijativu od SAD-a u posredovanju između Kosova i Srbije, nakon što je slovački diplomata Miroslav Lajčak, inače dobar poznavalac balkanskih prilika, konačno imenovan za specijalnog izaslanika EU za pitanja u regionu, uključujući i kosovsko, Beqaj odgovara da je EU, prema njegovom mišljenju, u velikoj defanzivi. “Albanci i Srbi su izgubili poverenje u EU, zbog toga su se lakoverno okrenuli prema inicijativi SAD-a, koja je u velikoj prednosti.
I Balunović smatra da je EU poražena na terenu spoljne politike po pitanju Kosova. “Da bi preuzela inicijativu, ona mora biti ujedinjena, a vidimo da se Italijom vijore ruske, kineske i kubanske – a ne zastave Evropske unije. Evropska unija već je duže vreme u političkoj krizi, a pandemija ju je produbila i posledice će se tek videti. Ona, dakle, nema kapaciteta da se bavi spoljnom politikom na iole ozbiljniji način, tako da bi slabost SAD u ovim trenucima mogla da ostane samo još jedna propuštena prilika za EU da se pozicionira kao vodeći akter, makar na evropskom tlu”, objašnjava Balunović.
Teško do sporazuma
U okolnostima u kojima su dva dosadašnja glavna spoljnopolitička faktora, okrenuta svojim problemima, a vlasti Srbije i Kosova formalno ukopane na svojim pozicijama (vlada u Prištini insistira na priznanju Kosova u sadašnjim granicama, dok vlast u Beogradu traži da i Srbija nešto dobije, ali ne precizira šta bi to moglo da bude), pitanje je koliko je uopšte realno očekivati ozbiljan nastavak dijaloga, koji bi zaista doveo do sporazuma. Tim pre, što je i do sada bilo tumačenja da zvaničnicima obe strane odgovara status quo.
Pobeda Srpske napredne stranke Aleksandra Vučića na predstojećim parlamentarnim izborima u Srbiji, koji slede nakon ukidanja vanrednog stanja, smatra se neupitnom, imajući u vidu, pre svega, rascepkanost opozicije i najavljeni bojkot izbora njenih najuticajnijih stranaka, kao i Vučićevu dominaciju u medijima. Kako stvari stoje, aktuelnu vlast u Srbiji moglo bi da ugrozi eventualno otimanje epidemije kontroli ili ekonomske posledice krize, ali i tada bi to zavisilo od ponuđene alternative.
S druge strane, rasplet političke krize na Kosovu može se rešiti ili novim izborima ili formiranjem neke nove koalicije, u kojoj ne bi bilo pobednika izbora, Kurtijeve partije Samoopredeljenje.
“Mislim da bilo kakva vlada i bilo kakav sporazum bez pobednika izbora na Kosovu može biti problematičan. Ali iznad svega mislim da je pandemija glavna eventualna prepreka za bilo koji sporazum, mada ne isključujem i mogućnost da se ova situacija iskoristi i za ostvarenje kakvog – takvog sporazuma, jer su građani zaokupljeni svojim životima, a ne dijalogom”, kaže Beqaj.
‘Vučiću prolazi voz’
Balunović smatra da aktuelna kosovska opozicija nesumnjivo želi da izbegne nove izbore, jer bi na njima Samoopredeljenje pobedilo ubedljivije. “Argument da je nestručan ili da nije politički vest ovde ne bi urodili plodom, jer biračko telo Samoopredeljenja nije klasično oportuno biračko telo”, objašnjava i podseća da ni “pad Kurtijeve vlade ne znači puno, jer je, kao što se to već zna na Kosovu, opasniji kada je u opoziciji nego kada je u vlasti”.
Kada je reč o eventualnom sporazumu Srbijie i Kosova, Balunović ocenjuje da bi trenutno predsednicima Srbije i Kosova moglo biti u interesu da do njega dođe.
“Vučiću se žuri, jer zna da je sad na vrhuncu moći i svaku eventualnu nuspojavu sporazuma mogao bi da amortizuje. Mislim da njegova moć više ne može da raste, tako da njemu polako prolazi voz. Što se tiče kosovske strane, Thaciju se takođe žuri jer mu je sporazum karta za slobodu, koju bi mogao da izgubi ako proradi kako treba kosovski sud za ratne zločine. Očigledno je da je spreman da sve ostale pusti niz vodu da bi se izvukao. Uprkos svemu tome, mislim da do dogovora neće doći u skorije vreme zbog svega gorenavedenog. Čini mi se i da status quo nije nešto što u ovom momentu ikome odgovara – ali bi u bliskoj budućnosti možda postao prihvatljiviji, kako cena dogovora bude rasla”, zaključuje Balunović.
