Nova studija otkriva da su nove tate toliko istraumirane poslije prisustvovanja porođaju svoje partnerke da im je dijagnostikovan posttraumatski stresni sindrom (PTSS).
Teške i opasne komplikacije u trudnoći ostavljaju strašan trag na očeve ali i na majke, tvrde eksperti.
Istraživači sa Oksforda su intervjuisali očeve o njihovom viđenju iskustva zvanog porođaj.
Mnogi su rekli da su bili ostavljeni sami na hodniku bez ideje šta se zaista dešava.
Drugi kažu da nisu mogli da govore o svojim osjećanjima zbog pažnje koja je bila usmjerena na majku i dijete.
Eksperti pozivaju osoblje bolnica da obrate više pažnje na tate koje prisustvuju porođajima svojih partnerki.
Mark Bot (43) podijelio je svoje traumatično iskustvo tokom ove studije. On kaže da je bio odgurnut u ćošak dok se njegova supruga Džo teško porađala.
Ona je imala komplikovan porođaj sa sinom koji sada ima 6 godina.
Mark kaže da je bio strašno nervozan zato što mu niko nije govorio šta se dešava i od tada mu se vraćaju slike placente koja leži na porođajnom stolu.
„Nisam znao šta je šta“ priznaje Mark „To je bio najtraumatičniji trenutak za mene. Nisam znao da li je beba živa ili ne, a onda su se pojavile dvije sestre sa potpuno praznim inkubatorom.“
Džo je opisao situaciju u kojoj je tim ljekara spasao njegovu ženu i sina tako što je izvršio hitni carski rez, pošto je ona imala obilno krvarenje a placenta se odvojila i počela je preeklamsija.
„U bolnici je sa medicinske strane odrađeno sve dobro“ objašnjava njegova žena Džo i dodaje „Uradili su sve što je trebalo ali bez ljudske brige“.
Još jedan otac, Deren Dikson (36) preživio je nervni slom pošto je njegova žena Sara skoro umrla rađajući njihovu treću kći u januaru 2006. godine.
Poslije teškog krvarenja, u sedmom mjesecu trudnoće, Sara se probudila dva dana poslije carskog reza a njoj je materica izvađena usljed velikog krvarenja.
Da li mislite da očevi (ne) treba da prisustvuju porođaju i zašto?
