Evropa je postala centar pandemije korona virusa. Do sada je u celom svetu umrlo više od 10,000 ljudi od ovog virusa, a u Nemačkoj, kao i u mnogim drugim državama u regionu, broj zaraženih svakodnevno raste. Prema poslednjim podacima objavljenim na worldmeters.info, u Nemačkoj je zaraženo preko 15.000 osoba, dok su 44 umrle. Nemačka kancelarka, Angela Merkel, u vanrednom obraćanju naciji ocenila da se ova zemlja suočava s najvećim izazovom od Drugog svetskog rata, ali je i apelovala na građane da se pridržavaju uputstva za sprečavanje širenja korona virusa. „Sve mere koje je država preduzela neće značiti ništa ako ne iskoristimo najefikasnije sredstvo za sprečavanje širenja virusa – a to smo mi sami“, poručila je Merkel.
Obraćanje nemačke kancelarke prenosimo u celosti (Tekst je izvorno preveden sa engleskog):
Sugrađani,
Korona virus trenutno dramatično menja svakodnevni život u našoj zemlji. Naša ideja o normalnosti, javnom životu, društvenoj povezanosti – sve je to stavljeno na probu kao nikada do sada.
Milioni vas ne mogu da odu na posao, vaša deca ne mogu da idu u školu ili vrtić, pozorišta, bioskopi i butici su zatvoreni, a što je možda najteže, svima nama nedostaju društveni susreti koje inače uzimamo zdravo za gotovo. Naravno, svako od nas u ovakvoj situaciji ima mnogo pitanja i nedoumica o predstojećim danima.
Danas vam se obraćam na ovaj nekonvencionalan način, jer želim da vam kažem šta u ovoj situaciji vodi mene kao kancelarku i šta vodi sve moje kolege iz Savezne vlade. Ovo je deo otvorene demokratije: da političke odluke učinimo transparentnim i da objasnimo koji razlozi stoje iza njih. Da opravdavamo i komuniciramo o našim postupcima najbolje što možemo, kako bi ljudi mogli da ih razumeju.
Čvrsto verujem da ćemo proći ovaj test ako svi građani to zaista vide kao SVOJ zadatak.
Dakle, dozvolite mi da kažem da je ovo ozbiljno. Molim vas, uzmite ovo za ozbiljno. Od ponovnog ujedinjenja Nemačke, ne, od Drugog svetskog rata, nije bilo nijednog izazova za našu zemlju u kojem je delovanje u duhu solidarnosti sa naše strane bilo od tolike važnosti.
Htela bih da objasnim gde se trenutno nalazimo u ovoj epidemiji i šta Savezna vlada i država čini kako bi zaštitila sve u našoj zajednici i ograničila ekonomske, socijalne i kulturne posledice. Međutim, želim da vam kažem i zašto ste sada svi potrebni i šta svaki pojedinac može da učini da pomogne.
Što se epidemije tiče – i sve što vam kažem u vezi s tim dolazi od aktuelnih konsultacija Savezne vlade sa stručnjacima sa Instituta „Robert Koch“ i drugim naučnicima i virolozima – širom sveta se vrše intenzivna istraživanja, ali još uvek ne postoji lek za korona virus, niti postoji vakcina.
Sve dok se to ne promeni – a to je ono što vodi sve naše postupke – važna je samo jedna stvar, a to je da usporimo širenje virusa, da smanjimo pritisak na naš zdravstveni sistem tokom nekoliko meseci i kupimo vreme. Vreme tokom kojeg istraživačka zajednica može da pronađe lek i vakcinu. Ali, pre svega, vreme da se onima koji se razbole omogući najbolje moguće lečenje.
Nemačka ima odličan zdravstveni sistem, možda jedan od najboljih na svetu. Možemo naći utehu u tome. Ali naše bolnice takođe bi bile preopterećene ukoliko u kratkom vremenskom periodu prime preveliki broj pacijenata koji ispoljavaju ozbiljnije simptome kao posledicu ovog virusa.
Ovo nisu samo apstraktni brojevi u statistici, već se radi o nečijem ocu ili dedi, majci ili baki, partneru – radi se o ljudima. A mi smo zajednica u kojoj je bitan svaki život i svaka osoba.
Želela bih pre svega da se obratim svima onima koji kao lekari, medicinske sestre ili u nekom drugom kapacitetu rade u našim bolnicama i u našem zdravstvenom sistemu uopšte. Vi se nalazite u prvim redovima ove borbe za nas. Vi ste bili prvi koji su videli bolesne i koliko ozbiljni simptomi virusa ponekad mogu da budu. I iz dana u dan, nastavljate da se vraćate na posao i tu ste da pomažete ljudima. Obavljate ogroman posao i iz dubine srca vam se zahvaljujem.
Naš cilj je da usporimo virus dok se on širi kroz Nemačku. I moramo, a ovo je od apsolutno vitalnog značaja, da usmerimo našu pažnju na jednu stvar iznad svega, a to je isključivanje iz javnog života koliko god da je to moguće. Na razuman i prikladan način, naravno, jer će država nastaviti da funkcioniše. Podrazumeva se da će lanci snabdevanja i dalje biti zagarantovani, a mi želimo da nastavimo ekonomske aktivnosti što je više moguće.
Ali sada moramo da smanjimo sve ono što ljude može da izloži riziku, sve što može da ugrozi ne samo pojedince, već i zajednicu. Moramo da ograničimo rizik da jedna osoba zarazi drugu koliko god je to moguće.
Svesna sam toga koliko su dramatična dosadašnja ograničenja: nema događaja, nema sajmova, nema koncerata i, za sada, takođe nema škola, univerziteta, vrtića, nema više igranja na igralištu. Svesna sam toga koliko ograničenja koja je Federacija donela u dogovoru sa pokrajinama (Länder) deluju invazivno na naše živote, a takođe i na to kako sebe doživljavamo kao demokratiju. Ovo su ograničenja kakva Savezna Republika nikada ranije nije videla.
Dozvolite mi da vas uverim da za nekoga poput mene, za koga su sloboda putovanja i sloboda kretanja teško stečeno pravo, takva ograničenja mogu biti opravdana samo ako su apsolutno neophodna. Njih nikada ne bi trebalo olako uvoditi u demokratiju i trebalo bi da budu samo privremena. Ali trenutno imaju vitalni značaj za spašavanje života.
Zbog toga su od početka nedelje na snazi intenzivnije kontrole na granicama i ograničenja ulaska u zemlju iz mnogih važnih susednih zemalja.
Situacija je već veoma teška za ekonomiju, za velike kompanije, ali i za mala preduzeća, prodavnice, restorane i honorarne radnike. Stvari će postati još teže u narednim nedeljama.
Uveravam vas da Savezna vlada čini sve što može kako bi ublažila ekonomske posledice i, pre svega, kako bi zaštitila radna mesta.
Mi možemo i učinićemo sve što je potrebno kako bismo pomogli našim kompanijama i njihovim zaposlenima da preguraju ovo teško vreme.
I svi mogu biti sigurni da će snabdevanje hranom biti zagarantovano u svakom trenutku i da će se, ako se jednog dana police u supermarketima isprazne, sutradan ponovo napuniti. Želim da kažem svima koji idu u supermarkete da kupovina na veliko ima smisla; uvek je i imala. Ali samo u razumnoj meri. Panična kupovina, kao da sutra ne postoji, besmislena je i na kraju dana pokazuje potpuni nedostatak solidarnosti.
I dozvolite mi da izrazim zahvalnost onima koji retko dobijaju zahvalnost. Onima koji rade kao blagajnici u supermarketima ili kao radnici koji slažu artikle na police, koji trenutno obavljaju jedan od sada najtežih poslova. Hvala vam što ste tu za vaše sugrađane i što nam pomažete da nastavimo dalje.
Dozvolite mi da sada pričam o onome za šta verujem da je sada najnužnija stvar. Sve mere koje je država preduzela neće značiti ništa ako ne iskoristimo najefikasnije sredstvo za sprečavanje širenja virusa – a to smo mi sami. S obzirom na to da se svako od nas može zaraziti virusom, svako od nas mora da pomogne. Prvi i najvažniji način da se to učini jeste da se uzme za ozbiljno ono što je danas bitno. Ne paničeći, ali ni jednog trenutka ne razmišljajući da on ili ona uopšte nisu bitni. Niko nije potrošna roba. Svaka osoba je bitna i potreban nam je kolektivan trud.
To je poruka koju ova epidemija ponavlja – koliko smo svi ranjivi, koliko zavisimo od pažljivog ponašanja drugih i, na kraju, kako zajedničkim delovanjem možemo da se zaštitimo i pružimo jedni drugima ohrabrenje i podršku.
Svaki pojedinac je bitan. Nismo osuđeni da prihvatamo širenje ovog virusa kao neizbežnu životnu činjenicu. Imamo sredstva da se borimo protiv toga. Moramo biti obazrivi i da održavamo sigurnu udaljenost jedni od drugih. Virolozi nam daju jasan savet: nema više rukovanja, moramo temeljno i često da peremo ruke i moramo da održavamo udaljenost jedni od drugih od barem metar i po. U idealnom slučaju, trebalo bi da izbegavamo svaki kontakt sa starijim osobama, jer su oni naročito ugroženi.
Znam da ovo puno traži od nas. Želimo da budemo blizu jedni drugima, naročito u teškim vremenima. Naklonost pokazujemo tako što ostajemo u nečijoj blizini i stupamo u kontakt jedni sa drugima. Ali u ovom trenutku moramo učiniti upravo suprotno. Svako od nas mora da shvati da je sada jedini način da pokažemo da nam je stalo – da se držimo na udaljenosti.
Dobronamerna poseta ili putovanje koje nije neophodno može da dovode do širenja virusa i zaista bi takve stvari sada trebalo izbegavati. Postoji razlog zašto stručnjaci kažu da unuci ne bi trebalo da dolaze u kontakt sa svojim babama i dedama.
Svako ko izbegava nepotrebne susrete pomaže svima koji se nalaze u bolnicama gde svakodnevno pružaju pomoć sve većem broju ljudi. Tako ćemo spasiti živote. Ovo će mnogima teško pasti, a takođe će biti važno da nikoga ne napustimo i da brinemo o svima onima kojima treba doza dobrog raspoloženja i ohrabrenja. Kao porodice, i kao društvo, pronaći ćemo druge načine da jedni drugima pomognemo.
Već smo smislili mnogo kreativnih ideja kako da se suprotstavimo ovom virusu i njegovom uticaju na društvo. Čak i sada, unuci snimaju podkastove za svoje bake i deke, poručujući im da nisu sami.
Svi moramo da otkrijemo način kako možemo da pokažemo naklonost i iskažemo prijateljstvo. Ostajemo u kontaktu putem Skajpa, telefona, mejla, a možda i staromodnim pisanjem pisama. Ipak, pošte rade. Čujemo za lepe primere kako komšije pomažu jedni drugima. Ljudi pomažu starijim osobama koje ne mogu same da idu u kupovinu. Sigurna sam da možemo još mnogo toga da učinimo. Kao zajednica, dokazaćemo da nećemo jedni druge napustiti.
Zato vas pozivam da se pridržavate pravila koja će za sada ostati na snazi. Vlada će stalno preispitivati koje mere se mogu prilagoditi i koje dodatne mere možda treba preduzeti.
To je situacija koja se razvija i mi ćemo se truditi da i dalje učimo od nje tako da u svakom trenutku možemo prilagoditi naše mišljenje i primeniti nove alate. Ako to učinimo, onda ćemo još jednom izložiti naše razloge za te postupke.
Zato vas pozivam da ne verujete nikakvim glasinama, već samo službenim porukama koje ćemo uvek prevesti na više jezika.
Mi smo demokratija. Napredujemo ne zato što smo primorani da nešto učinimo, već zato što delimo znanje i podstičemo aktivno učešće. Ovo je istorijski zadatak, koji možemo savladati samo ako se zajedno s njim suočimo.
Sigurna sam da ćemo prevazići ovu krizu. Ali koliko ćemo žrtava imati? Koliko ćemo voljenih osoba izgubiti? Odgovor je u velikoj meri u našim rukama. Upravo sada možemo zajedno da preduzmemo odlučne mere. Možemo prihvatiti ta trenutna ograničenja i podržati jedni druge.
Situacija je ozbiljna, a ishod neizvestan.
Naš uspeh će u velikoj meri zavisiti i od toga koliku disciplinovanost u pridržavanju pravila svako od nas pokaže.
Iako je to nešto što nikada ranije nismo doživeli, moramo pokazati da možemo delovati srdačno i racionalno – i da tako spasimo živote. Svako od nas mora to da uradi, bez izuzetka.
Dobro pazite na sebe i svoje najmilije.
Hvala vam.
