Iza neformiranja vlade u Prištini stoje i ekonomski interesi SAD, ocenila je Viola fon Kramon Taubadel, izvestilac Evropskog parlamenta za Kosovo i austrijska poslanica. Ona otkriva i koji je ugovor Aljbin Kurti najavio da će raskinuti, što je u direktnoj suprotnosti sa interesima SAD, prenosi Sputnjik.
Viola fon Kramon Taubadel je na diskusiji u Beču u organizaciji „Prijatelja Kosova“ prenela da je kao šef posmatračke misije Evropskog parlamenta prisustvovala izborima na Kosovu, i da će zaključke i preporuke za poboljšanje izbornih uslova iduće nedelje predstaviti u Prištini. Istakla je da ne zna kome je tačno u interesu da u Prištini ne bude formirana vlada, ali je kazala da sve ide u negativnom smeru.
Stara garnitura faktor stabilnosti i zarade
Navela je kao jedan razlog internu borbu u DSK, ali i da je čula da SAD imaju svoju ulogu, jer im je u interesu da na funkcijama ostanu neki aktuelni zvaničnici, kako se ne bi previše menjalo, i kako bi, iz njihovog ugla, bila zadržana stabilnost.
Viola fon Kramon Taubadel je ukazala na to da je jedan američki investitor potpisao ugovor za izgradnju nove termoelektrane na ugalj, koja je jasno suprotna energetskim smernicama EU, a za koji je Aljbin Kurti najavio da će ga raskinuti.
„SAD kalkulišu ekonomski i to je njihov interes“, podvukla je ona, dodajući da specijalni izaslanik SAD Ričard Grenel ima jasan nalog da pre svega zastupa ekonomske interese svoje zemlje na Zapadnom Balkanu.
„Ako pritisak SAD vodi ka tome da se ne može primeniti energetska strategija onda imamo problem i EU mora biti čvršća u svom stavu“, naglasila je ona.
Kazala je da 16 termoelektrana na Balkanu više izbacuje štetnih gasova nego 250 u EU, zbog čega EU mora u oblasti energetike da bude aktivnija u ovom regionu.
Kuda ide novac koji poklanja EU?
Govoreći o odnosu EU i vlasti u Prištini, Fon Kramon Taubadelova je ocenila da Brisel suviše „štedi“ lica na funkcijama.
„Ne treba ih štedeti. EU je najveći donator na Kosovu. Po glavi stanovnika, posle Palestine, Kosovo je najveći primalac sredstava iz EU. Ali kada vidim kako izgledaju škole, infrastruktura, koliko neki procesi traju iako su sredstva odobrena, postoji problem“, naglasila je ona.
Viola fon Kramon Taubadel je navela da prema vlastima u Prištini treba biti čvrst kada je u pitanju korupcija, jer se novac iz budžeta preusmerava na porodice i prijatelje.
Treba jasno reći gde je crvena linija, i u borbi protiv korupcije moramo krenuti od vrha“, dodala je ona.
Poslanica Zelenih Nemačke kritikovala je odugovlačenje vizne liberalizacije, navodeći da je koče Berlin, ali i Pariz, što se odražava negativno na verodostojnost EU.
Ukazala je i na to da neotvaranje pristupnih pregovora sa Albanijom i Severnom Makedonijom šalje negativan signal celom regionu, i da ta zatvorena vrata otvaraju put drugim akterima.
Viola fon Kramon Taubadel ima veliku nadu da će novi šef evropske diplomatije Žozef Borel imati jasnu politiku prema tom regionu, a tako i prema Kosovu.
Nemačka političarka se nada i da će Borel uspeti da deluje na špansku vladu da prizna Kosovo, što bi onda imalo efekat i na ostale četiri članice EU koje to nisu učinile.
Izrazila je nadu da će Borel, za razliku od njegove prethodnice Federike Mogerini, jasno izneti stav EU.
Razumevanje za takse
Istovremeno je kazala da EU mora da deluje i prema Srbiji, ističući da Priština treba da ukine takse, ali da se mora i reći što su one uvedene.
„Ako Srbija i dalje bude slala svoje ljude po svetu i aktivno lobirala za povlačenje priznanja, onda su takse bile jedini način za Prištinu da se odbrani. Ja ne branim uvođenje taksi, ali imam razumevanje da Priština kaže ’stop‘ delovanju Srbije“, objasnila je ona, preneo je Tanjug.
Naglasila je da, ako se želi dijalog, onda se ne sme vršiti jednostran pritisak na Prištinu, već se mora i Beogradu reći da je neprihvatljivo lobiranje za povlačenje priznanja.
„Mislim da je EU do sada bila previše jednostrana, jer strepi da će pogoršati odnos sa vlastima u Beogradu, posebno sa predsednikom“, rekla je Fon Kramon Taubadelova.
Pohvalila je Austriju zbog iskrenog zalaganja za približavanje Zapadnog Balkana EU, dodajući da u Nemačkoj razumeju da je to geostrateški važno, ali ne postoji ta bliskost niti tako snažno zalaganje kao u Beču.
Austrijski poslanik u Evropskom parlamentu i predsednik „Prijatelja Kosova“ Lukas Mandl upozorio je da je Austrija, pre 100 godina, bila u sličnoj situaciji kao Kosovo, da u nju kao državu niko nije verovao, nije imala međunarodnu podršku, pa je unutar nje rasla najgora ideologija, što se ne sme dozvoliti na Kosovu.
„EU nije potpuna ako sve države Zapadnog Balkana ne budu članice, i ne sme nijedna država biti ostavljena po strani, jer bi nastali samo problemi“, naglasio je on.
