Aljbin Kurti nije pobedio na izborima koji su na Kosovu održani 6. oktobra prošle godine. Ne treba biti nikakav veliki stručnjak za političku analitiku da bi se to zaključilo.
Činjenica da je Samoopredeljenje na vanrednim izborima dobilo 26 procenata glasova, što je u ukupnom zbiru iznosilo samo oko 14.000 glasova više od rezultata drugoplasiranog Demokratskog saveza Kosova, za Kurtija je zapravo bila Pirova pobeda, i to je danas, tri meseca nakon izlaska građana Kosova na birališta, potpuno očigledno.
Sve ono što se u periodu posle izbora dešavalo na prištinskoj političkoj sceni iz dana u dan krunilo je privid trijumfa Kurtijeve stranke, da bi ovih dana, a sada je već polovina januara i Kosovo još nema izabranu vladu, bilo svima sasvim jasno da lider Samoopredeljenja ništa ne drži u svojim rukama. Ni premijerski mandat, ni većinu u Skupštini, a ponajmanje Isu Mustafu, sa kojim Kurtijevi razgovori o formiranju vlade izgledaju komplikovanije od pravljenja plana za odlazak na Mesec.
Šta se to u međuvremenu dogodilo sa Aljbinom Kurtijem i kako se njegova pobednička harizma istopila kao sladoled na vrelom prištinskom suncu on sam najbolje zna. Nema sumnje, bavljenje politikom u opozicionoj zavetrini je nešto sasvim drugo od ove nove situacije, sa svim reflektorima okrenutim u lice. Intervjui, putovanja po evropskim prestonicama, gromoglasne najave prvih poteza, obećanja, pretnje, raspodela funkcija, politička kombinatorika i pregovaračka gimnastika. Sve to kao da je i pre nego što se moglo očekivati umorilo Aljbina Kurtija, a možda ga pomalo i uplašilo.
U svakom slučaju, kada nije odmah posle prvog susreta sa Mustafom skupio odlučnost, prihvatio zahteve ovog prekaljenog i još vrlo ambicioznog političkog veterana i pružio mu ruku, svaki današnji dogovor koji njih dvojica eventualno mogu da naprave više će biti Kurtijev poraz i bacanje prašine u oči sopstvenim biračima i samome sebi nego bilo kakav politički kapital. Sve slabosti su isplivale na površinu i sada je nemoguće vraćanje u poziciju koja se činila tako moćno u večernjim satima 6. oktobra 2019.
Zvuči paradoksalno, ali čini se da je za Kurtija najbolji potez da odmah danas, jer sutra već može biti potpuno kasno, odustane od daljih razgovora sa DSK i krene u novu izbornu kampanju.
Ali tu dolazimo do glavnog problema. O tome ne odlučuje Kurti već neki drugi politički igrači. Sada se pitaju pre svega Mustafa, Tači i Veselji, koji od izbora primetno “glasno ćuti”. Stari vukovi mogu da okrenu “ćurak naopako” i donesu neku sasvim novu formulu za pripremu vlade u Prištini.
Šta se kuva možemo samo da nagađamo, sledeći dani će svakako biti izuzetno zanimljivi, a vrlo brzo ćemo saznati u kom to smeru vodi prištinski politički kompas.
