Više od 200.000 studenata i akademaca iz tzv. trećih zemalja dolazi na usavršavanje u Evropu. U EU vlada različita regulativa i studenti moraju da prevaziđu birokratske začkoljice da bi i pored poziva, dobili vizu.
Nakon što je šef Evropske komisije Jose Manuel Barroso informisao novinare o planu za spas Kipra, za mikrofon je izašao student iz Benina. Belarminus Kakpovi studira u Briselu komunikologiju. Put do univerziteta u Evropi za njega nije bio lak. Pred novinarima je ispričao na kakve je sve poteškoće nailazio tokom procesa izdavanja vize. “Čekao sam tri mjeseca na vizu za Belgiju, dok su moji prijatelji koji su išli u Francusku dobili vizu u roku od dvije sedmice”, rekao je on. Kopkavi je došao kao gost kod evropske komesarke Cecilie Malmström, koja je sada predstavila program za poboljšanje uslova za dolazak stranih studenata iz tzv. trećih zemalja u zemlje EU. Prije nego što je sama izašla za mikofon pustila je najprije ovog studenta iz Benina da ispriča svoju priču.
Svaka zemlja EU ima svoje uslove za izdavanje viza. Često je studentima odlazak iz jedne u drugu zemlju težak. Kako Evropska unija u budućnosti želi ostati atraktivna za talentovane studente, doktorante i naučnike iz trećih zemalja, njima se mora omogućiti nesmetan dolazak u EU i smanjiti birokratske začkoljice. EU sada želi da postane konkurentna SAD-u ili Australiji. Stoga Evropska komisija želi da izjednači i poboljša uslove za dobijanje studentskih viza i dolazak doktoranata i naučnika u zemlje EU.
Olakšati prelazak sa jednog Univerziteta na drugi
Tako bi se u svim zemljama u roku od 60 dana morala izdati studentska viza. Olakšan treba da bude prelazak i sa univerziteta jedne zemlje na univerzitet u drugu zemlju članicu. Sandra Haseloff iz fondacije Alexandar von Humboldt prijedloge Evropske unije smatra važnim korakom.
“Mislim, a prije svega se nadam, da će doći do pojednostavljivanja procedure. Ne samo u pogledu smanjivanja vremena za obradu aplikacija za vize već i u pogledu poboljšanja mobiliteta studenata u okviru Evrope, dakle da iz jedne zemlje mogu bez komplikacija da se prebace u drugu”, smatra Sandra Haseloff iz fondacije Alexandar von Humboldt
Ulrich Grothus iz Njemačke akademske službe za razmjenu smatra da se priznavanja stranih diploma ne bi smjelo odvijati paušalno u zavisnosti od zemlje iz koje studenti dolaze, već da se to pitanje mora rješavati od slučaja do slučaja, dakle individualno. “Jedan Amerikanac se sa svojom završenom višom školom može prijaviti na najbolje univerzitete u zemlji, ali u Njemačkoj mu njegova svjedodžba nije dovoljna da se upiše na fakultet”, kaže Grothus
Planirano je i da studenti smiju raditi najviše 20 sati sedmično, što ranije nije bio slučaj. U Njemačkoj su studenti iz trećih zemalja smjeli raditi samo preko raspusta.
