Jedna od najmlađih osvajačica sedam najviših svetskih vrhova živi na samo nekoliko stotina kilometara od Beograda – u Peći na Kosovu, navodi se u tekstu posvećenom ovom nesvakidašnjem podvigu.
Mrika Nikći ima 17 godina i zajedno sa ocem Arianitom je ostvarila san mnogih planinara i to za samo osam meseci. Oni su ujedno i prvi Albanci kojima je ovo pošlo za rukom.
Prvi vrh koji su osvojili Mrika i njen otac, bio je Kilimandžaro.
Mrika je morala da jede kaloričnu hranu, pije četiri litra vode dnevno i menja nadmorske visine, sve vreme noseći na leđima ranac od oko 40 kilograma. Dok je čitala o ekspedicijama osvajanja sedam vrhova, shvatila je da – ako uspe da se popne na sve pre osamnaeste godine – može postati najmlađa osoba kojoj je to uspelo.
“Kada nam je stigao imejl sa svim informacijama kako da postignemo taj cilj, bio sam šokiran. Sve ekspedicije u razmacima od po dva vikenda. Takođe, veoma skupo – 265.000 dolara. Mnogo novca a nigde nema sponzora”, priča Arianit Nikći, Mrikin otac.
Podršku su dobili od Vlade Kosova, dok je Arianit ostatak finansirao sopstvenim novcem.
Pre puta, ipak, morali su da dobiju bitku kod kuće – Mrikina majka nije bila oduševljena planom koji su smislili njen suprug i ćerka.
“Pitala me je da li sam lud. Da li si svestan šta radiš? “Da li si svestan posledica”, kaže Arianit.
Već tokom priprema za pohod na Vinson, zamisao o osvajanju svetskih vrhova je mogla da se ne ostvari, a sve zbog kosovskih pasoša. Naime, država Čile ne priznaje jedina putna dokumenta koja oni poseduju – kosovske pasoše.
Jedino rešenje za ovo dvoje planinara bilo je da pokušaju da dođu do albanskog pasoša.
Pomogao im je albanski predsednik Iljir Meta – Albanija im je izdala pasoše za jedan dan. Arianit misli da je to zbog toga što je i on alpinista.
U osvajanju vrha Antarktika oni su bili deo grupe od oko 40 ljudi iz celog sveta. Temperatura je bila minus 40.
Vodič je izračunao da će im trebati hrane za pet do sedam dana. Međutim, kako ovakve ekspedicije umnogome zavise od vremena, ostali su 12 dana i došli u situaciju da jedu samo jednom dnevno.
“Jeli smo dve kobasice za ručak i to je to, ništa više. Ili na primer jeli smo jednu ili dve palačinke za doručak i onda bez hrane ceo dan”, prepričava Mrika.
Uprkos svim preprekama ispeli su se na Vinson.
Na pola puta, pri povratku, uhvatila ih je velika oluja, vetar i hladnoća. Kažu da je tog dana temperatura dostizala minus 40 stepeni.
“Nismo mogli ništa da vidimo, nisam znala gde hodam. Bilo je dosta pukotina, nisam mogla da vidim gde gazim i nismo znali kuda idemo.
“Bilo mi je jako teško da dišem u tom trenutku”, opisuje Mrika.
Sledeća destinacija je bila Južna Amerika i vrh Akonkagva.
Iz Peći im stiže vest da je Mrikina mama smršala. Njena briga im otežava da nastave dalje.
“Onda se promenila, počela je da bude uz nas. Davala nam je smernice kuda treba da idemo. Mi smo to znali i sami, ali ona je želela da bude deo tima”, objašnjava Arianit.
Na najviši vrh Južne Amerike Mrika se popela sa osmehom na licu.
Ipak, trebalo je proći najopasniji deo puta – ponor na visini od 2.000 metara preko kog se prelazi uz pomoć merdevina.
“To je velika pukotina u glečeru i sad treba preći preko tih merdevina. Na primer, sada se ide tim putem, dok je sutradan to potpuno drugačije. To je kao minsko polje”, kaže Arianit.
U pohodu na Mont Everest više od 200 ljudi je izgubilo život. Smrzavanje, nedostatak kiseonika, odroni i padovi sa visine samo su neki od uzroka smrti.
Mrika je morala da prođe, vidi i dodirne tela onih koji su stradali u pokušaju da postignu isti cilj.
Sećanja na preminule planinare sa Everesta su je stigla kasnije, nakon povratka u kamp. Kaže da joj ta slika i danas povremeno okupira misli.
Nakon dolaska u Peć, otac i ona su se vratili svakodnevnim aktivnostima – Mrika završnom razredu srednje škole a njen otac advokaturi.
Mrika dobija pozive i poruke planinara iz celog sveta koji traže savete o pojedinačnim ekspedicijama.
Planira da deli iskustvo sa svima koji žele da znaju nešto više o planinarenju, ali i o tome kako ostvariti snove koliko god ludo oni izgledali.
Dok čekaju potvrdu iz Ginisove knjige rekorda o njihovom postignuću, spremaju novu ekspediciju za 2021. godinu.
Za sada ne žele da otkrivaju detalje.
