Zahtev za pomilovanje ove godine podnelo je 450 zatvorenika, a koliko će tu privilegiju zaista dobiti zavisi od kosovskog predsednika Hašima Tačija.
Ovo pravo, prema Uredbi o pomilovanju osuđenih lica, nije omogućeno za osobe kojima je odbijena kaucija, licima koja su optužena za krivična dela protiv ustavnog poretka i bezbednosti Kosova, krivična dela protiv čovečnosti, kao i licima kojima je to zabranjeno posebnim zakonom.
Prva pomilovanja na Kosovu pokrenuo je bivši predsednik Fatmir Sejdiu 2009. godine, povodom godišnjice nezavisnosti Kosova, a ovu mogućnost koristio je najviše nekadašnji predsednik Jakup Krasnići.
Savet za odbranu ljudskih prava i sloboda kaže da su čak i u slučajevima kada su predsednici koristili ovo pravo, pomilovanja bila simbolična, javlja Gazeta Ekspres.
„Broj zatvorenika koji su dobili pomilovanje predsednika je vrlo mali, takoreći simbolični“, rekla je Valentina Demoli iz ove organizacije.
U Kosovskom institutu pravde (KIP) kažu da je pomilovanje osuđenih pravo koje predsednik može da koristi, ali nije obavezno. Oni ističu da su do sada, kada se to pravo koristilo, počinjene veće nepravilnosti.
„Dva bivša predsednika, Jakup Krasnići i Fatmir Sejdiu, pomilovali su osuđene za trgovinu ljudima. Takođe, pomilovani su i neki koji su osuđeni za ubistva, što je u suprotnosti sa zakonom o pomilovanju, pri čemu je težina krivičnog dela kriterijum koji se procenjuje”, rekao je Betim Musljiu sa KIP.
Sadašnji predsednik Hašim Tači nije saopštio kada će odlučivati o pomilovanju, a tokom prošle godine smanjenje kazne od nekoliko meseci dobilo je četvoro osuđenih. Odluke o pomilovanju zatvorenika na Kosovu donose se uglavnom krajem godine, ili na neke važnije državne praznike.