Nedavni zemljotres u Albaniji i veliki broj stradalih ,naveo me je na razmišljanje, da li su ljudi dovoljno dobro zaštićeni kada dodje do ove prirodne pojave.
Očigledno da nisu i pored toga sto malo prirodnih pojava može uzrokovati uništenje u takvim razmerima kao što su zemljotresi.
Živimo na prostoru gde se uvek očekuju zemljotresi srednjeg intenziteta,ali se oni nemogu predvideti, odnosno nemože se znati tačno vreme i mesto udara.
Iako potrese, nažalost nemožemo kontrolisati, možemo ih preduprediti i na vreme sprečiti veću katastrofu – gradnjom kuća i objekata koje to mogu izdržati. Medjutim, problem je taj, što se o zemljotresima govori samo kada se dogode.
Šta trebamo znati o zemljotresu?
Zemljotres je iznenadno i snažno kratkotrajno podrhtavanja pojedinih delova Zemljine kore koje nastaje usled pomeranja litosfernih ploča duž rasednih linija.
Mesto na površini Zemlje na kome se potres najače oseća naziva se epicentar. Hipocentar je žarište zemljotresa, tj. mesto od koga počinju da se prostiru seizmički talasi.Jačina zemljotresa, magnituda, izražava se u jedinicama Rihterove skale. Obično se izražava u rasponu od jedan do devet jedinica.
Najveći broj zemljotresa beleži se uz granice tektonskih ploča.
Više od polovine zemljotresa dogodi se u vatrenom pojasu Pacifika,gde se i nalazi 40% aktivnih vulkana, druga zona po broju potresa je mediteransko-alpsko-himalajsko područje. Zemlje u kojima se dogadja najviše potresa su Japan, Kina, Iran, Turska, Čile, Meksiko, Indonezija, Filipini, Indija.
U poslednje vreme,na svetskoj mapi eventualnih potresa,dugo stoji crvena tačka nad teritorijom Balkana. Žarisne zone su Albanija, Kosovo, Crna Gora,Srbija,BiH, Makedonija,ali se najčešće daju samo dugoročne prognoze (na 10,20 ili više godina) sa velikom stopom ostvarenja.
Zemljotresi mogu izazvati i klizišta na padinama, lavine na planinama, požare usled kidanja električnih vodova, cunami kada je epicentar zemljotresa na dnu mora, propadanje puteva i mostova zbog toga što tlo gubi nosivost i time dodatno nanosi štetu.
Kada dodje do ozbiljne katastrofe zbog zemljotresa ili bilo koje prirodne nepogode, tek tada ljudi shvataju koliko malo znaju o tome kako postupiti u kriznim situacijama. Najpreporučljivije je da svako ima predhodni plan za evakuaciju, sigurno mesto za zaštitu u slučaju potresa i imati na dohvat ruke baterijsku lampu, mobilni telefon, pribor za prvu pomoć, flaširanu vodu, dokumentaciju.
Za vreme jakog zemljotresa mora se biti priseban i reagovati ,koliko je to moguće bez panike. Ne bežati, već se spustiti na pod, po mogućnošću što bliže krevetu, mašini za pranje veša na primer ili slično, šporeta ili nekog čvrstog nameštaja, svoda nosećeg zida, sklupčan uz zaštitu glave rukama i pričekati da potres prestane.
Ukoliko je neophodno kretanje, izbeći u što otvorenije prostore van objekata i ne koristiti liftove, izbegavati da vam staklo, crepovi ili drugi predmeti padnu na glavu.
Prostoriju, zgradu, prvo napuštaju majke sa decom, starije osobe i invalidi, pa tek ostali. Zatvoriti struju, plin i slušati upustva nadležnih organa.
I pored svega, nažalost, još uvek se vreme, mesto i jačina udara može konstatovati samo nakon zemljotresa.
Nadam se da će se u skorijoj budućnosti, uz pomoć naučnih dostignuća promeniti ovaj fenomen i dovesti situaciju bar do nivoa materijalne štete bez gubitaka ljudskih života.
Za sada ostaje da se od zemljotresa možemo zaštititi samo prevencijom,prostornim planiranjem i gradnjom stambenih objekata otpornih na jače potrese.
M.Sc. Senad F. Bajrami
(Master studije-Upravljanje u vanrednim situacaijama )
