Usudite se u Srbiji da pitate predsednika pitanja koja se odnose na sumnju o dubokoj korupciji njegove vlasti. Pronaći će vam privatne fotografije, video snimke iz doba kada ste bili beba i predstaviti vas na svojim teško kontrolisanim medijima kao da se i danas uneredite. Kao takvi, nekada pijani tinejdžeri ili ljudi, nemate prava na misao, govor, sud, posao piše Aljazeera.
A, usuđujete se da pitate predsednika o sumnjivom poslu, trgovini oružjem. I to samo ako ste srećnik novinar, a ne uzbunjivač, insajder, koji je skupio hrabrosti da sumnju o tome iznese u javnost. U tom slučaju doći će najpre da vas hapse u sred radnog okruženja, sa mašinkama, utamničiti, a potom, pustiti u kućni pritvor, usled pritiska javnosti.
Režimski mediji i tabloidi su tokom vikenda izvestili da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić završio u bolnici, potrešen pitanjem novinara televizije N1 Miodraga Sovilja o aferi trgovine oružjem iz fabrike Krušik, u koju je navodno umešan otac ministra policije Nebojše Stefanovića. Srčane tegobe, alarmantno stanje. Uvođenje u javni govor i prostor da postoje pitanja koja “ubijaju predsednika”, svrha je bila takvih izveštaja, ocena, priloga…
‘Privilegija’ kućnog pritvora
Privatizovanje javnog interesa u smislu toga da se tumači isključivo kao dobrobit privilegovanih pojedinaca, onih koji drže sve poluge moći u svojim rukama, u Srbiji je odavno običajnost. Krug privilegovanih, koji zarađuju novac i uživaju posebnosti na osnovu finansijske moći, steže obruč sve jače oko onih koji nisu i ne žele da budu u toj ekipi. U stanju da za predsednika koji ima upriličava tu posebnost urade i najnečovečnija dela. Za njegovu popularnost, pranje prošlosti ratno-zločinačkog propagandiste, profitera i bogataša, koji je “prvi milion” zaradio na najvećoj nesreći običnih ljudi uvučenih u ratni vrtlog, strah i beznađe.
Naspram političke karijere predsednika Srbije nijedna afera, sumnja o korupciji, izneveravanju javnog interesa, zloupotrebe javnih funkcija… nije toliko velika i strašna. Jer, ovde se ima posla sa vrhunskim manipulatorima, kojima je šef i pretpostavljeni najveći među njima. Upravo Aleksandar Vučić. Biti zato danas u Srbiji Aleksandar Obradović, radnik u fabrici oružja Krušik, paradigma je herojstva. Reč je o uzbunjivaču koji je obelodanio dokumenta u vezi sa umešanošću oca ministra policije Nebojše Stefanovića u nelegalnu trgovinu oružijem. Policija ga je prvo uhapsila, strpala u zatvor, da bi danas dobio “privilegiju” kućnog pritvora.
Iz kuće, pritvora, nastavio je da govori o svojim saznanjima – da nema nikakvu dilemu u vezi sa veličinom zloupotreba koje su se dešavale u Krušiku i da za to ima dokaze, ugovore, kalkulacije i zvanične ponude, koje imaju i sudski organi. Obradović je u svom stanu u Valjevu kazao da je dolaskom Mladena Petkovića, sada već bivšeg direktora Krušika, ta firma postala partijski plen, u kojoj su se događale nezamislive stvari te da je priča oko privilegovane grupe trgovaca samo jedno poglavlje.
Politička ‘šapa’ na Krušiku
“Višedecenijske dobavljače zamenili su privatni dobavljači. Na Krušik je stavljena šapa, da je čak i za papir za kopiranje morala da se angažuje firma vezana za Srpsku naprednu stranku”, rekao je Obradović. On je kazao da je “grupa privilegovanih trgovaca pune četiri godine imala je privilegovane cene, jednake ili manje od cena koštanja Krušikovih proizvoda. Krušik je svesno išao na svoju štetu.”
Obradović je naveo da Branka Stefanovića, oca ministra unutrašnjih poslova Nebojše Stefanovića, nije nikada video, ali da zna da je dolazio više puta kao član delegacije, kao i da postoji dokument koji potvrđuje njegovo prisustvo na događaju povodom 80 godina Krušika. Obradović je rekao i da je o zloupotrebama u Krušiku, pre medija, obavestio Nadzorni odbor Ministarstva odbrane, da ima dokaz da mu je ukazivao na nepravilnosti i da taj dokaz ima i tužilaštvo. Kazao je da u Krušiku ne postoji oznaka vojna tajna i da se sve klasifikuje kao poslovna tajna. “Nema govora da se radi vojnoj tajni. Sva dokumenta koja sam dostavio su ekonomske i finansijske prirode”, rekao je Obradović.
I tu dolazimo do početka priče. Onaj koji je uzbunjivač, koji otkriva najvišu korupciju u državi, on je izdajnik nacionalnih interesa. Odavač državnih tajni, ugrožava bezbednost zemlje. A, onaj ko se usudi da o tome javno pita predsednika jedne takve zemlje je “alkos i čovek sumnjivog morala”. Za razliku od predsednika, koji je počeo i razvio svoju političku karijeru tako što je trezan pozivao na ubistva na osnovu samo nacionalne i verske pripadnosti.
Stavovi izraženi u ovom tekstu autorovi su i ne odražavaju nužno uredničku politiku Al Jazeere.
