U jedanest osnovnih škola na Kosovu, od kojih dve funkcionišu po srpskom sistemu, kurs učenja zvaničnih jezika, albanskog i srpskog, kao i drugih jezika koji su u upotrebi na lokalnom nivou, počinje od sredine novembra.
Deo tog projekta koji realizuje Savet Evrope uz podršku Ambasade Norveške na Kosovu sui dve osnovne škole iz Kamenice, “Fan Nolji” i “Desanka Maksimović”. Ove dve obrazovne institucije smeštene su u istom dvorištu, ali funkcionišu po različitim sistemima. Škola “Fan Nolji” koja radi o kosovskom sistemu broji oko 400 đaka, dok gotovo isto toliko učenika pohađa školu “Desanka Maksimović” po planu i programu Republike Srbije.
Mustafa Rudhani, direktor škole “Fan Nolji” ocenjuje za Radio Kosovo 2, program na srpskom jeziku, da je jako važno da omladina uči jezik svojih komšija. On smatra da obarzovne institucije treba da sarađuju i kada je učenje jezika u pitanju kako bi se promovisala višejezičnost na Kosovu.
“Naš interes je, pošto živimo zjaedno, da deca saznaju malo više o kulturi i da nauče neku reč da komuniciraju. Nije lepo da naša i vaša deca pričaju na engleskom jeziku, a žive zajedno ovde. Moraju da počinju da sarađuju među sobom”, kaže Rudhani.
I Jadranka Vasić, direktorka škole “Desanka Maksimović” kaže da je važno da deca u Kamenici znaju jezik svojih komšija, imajući u vidu da dosta vremena provode zajedno, u zajedničkom školskom dvorištu. Ona smatra da će se zainteresovanost za učenje jezika zajednica povećati nakon što kurs počne da se održava.
“Svi roditelji misle da deca treba da znaju albanski jezik i verovatno je Savet Evrope prepoznao da je učenje jezika važno za suživot. Imaju iskrenu želju da pomognu srpskoj zajednici u učenju jezika, nama je više nego potrebno da znamo jezik”, ocenjuje Vasić.
Ipak, ona napominje da nije moguće uvesti albanski jezik u školama kao predmet, jer obrazovne institucije u srpskim sredinama nastoje da ostanu u sistemu Republike Srbije.
Maljići: Cilj projekta uzajamno približavanja zajednica
Aljban Maljići iz Saveta Evrope ističe da je cilj ovog projekta uzajamno približavanja zajednica kroz obrazovanje i učenje jezika. On u izjavi za Radio Kosovo 2 navodi da Savet Evrope radi na promovisanju pozitivne slike višejezičnosti i multikulturalnosti, što dporinosi uzjamnom približavanju zajednica.
Maljići očekuje da obrazovne institucije i zajednice, koje učestvuju u ovom projketu, shvate multidimenzionalne koristi od višejezičnosti, koja doprinosi konstruktivnom i mirnom načinu života. On dodaje i da je predviđeno da deca uče jezik kroz školske i vanškolske aktivnosti, kako bi se motivisale i druge obrazovne institucije širom Koosva da pokrenu proces učenja jezika svojih komšija.
“Tu je i identifikacija ostalih prepreka na putu ka promovisanju višejezičnosti na centralnom i opštinskom nivou. Izučavaćemo i znanje o demokratskoj kulturi i stavove mladih ljudi prema takvoj kulturi. Potom izgradnja kapaciteta za školske timove, on line učenje, indivudualno učenje jezika i učenje u zajednici, podizanje svesti o učenju jezika i stvaranje mogućnosti učenja jezika”, kaže Malići.
Mladenović:Učenje jezik okuženja mora biti dobrovoljno
Poverenik za jezike Kosova, Slaviša Mladenović ističe da je važno da se jezik okuženja uči dobrovoljno, jer u suprotnom neće dati nikakve rezultate.
“Ovde se radi o školama koje su se dobrovoljno javile za taj program i o učencima koji su se dobrovoljno javili da uče jezik i koji od roditelja imaju odobrenje za tako nešto”, ukazuje Mladenović.
On ocenjuje da je poražavajuće to što obrazovni sistemi na Kosovu ne pružaju mogućnost učenja jezika okruženja, iako za time postoje realne potrebe.
“Bojim se da sami obrazovni sistemi neće raditi analizu potrebe veština koje su potrebne njihovim učenicima i na osnovu toga doći do zaključka da je potrebno učiti jezik okruženja. Na Balkanu, pa i na Kosovu potrebna je poruka političkog vrha da bi se desilo tako nešto. Nadam se toj poruci u skorije vreme jer proces učenja jezika koji sledi nakon toga biće dugotrajan. Mada, za pravilno uvođenje učenje jezika okruženja u školama biće potrebne godine”, ocenjuje Mladenović.
On objašnjava da je učenje jezika kroz obrazovne institucije veoma važno kako bi se izgradila višejezična administracija, koja će pružati usluge svim građanima, ali i kako bi se omogućila komunikacija građana Kosova i na drugim nivoima.
“U školama se jezici ne uče više od 30 godina, a jako je važno da se taj proces obavlja u formalnom obrazovnom sistemu jer je to jedini dugoročni održiv način učenja jezika. Mi imamo brojne kurseve koje organizuju različite organizacije, ali je sve to kratkog daha i daje privremene rezultat”, smatra Mladenović.
On podvlači da platoformu za učenje jezika Voc-up korisit oko 20.000 ljudi, što je, prema njemu, dokaz da postoji volja za učenjem srpskog i albanskog jezika.
“Voc – up je organizovao kurseve širom Kosova, između ostalog i u Prištini, gde imamo 500 ljudi koji žele da uče srpski jezik. To je meni dovoljan indikator da postoji dovoljan broj ljudi koji žele da uče jezik okruženja. I ne mora to da budu svi, učenje jezika ne bi trebalo da bude nametnuto svima nama, ali onima koji žele treba biti pružena mogućnost, a ta mogućnost se treba pružiti kroz formalin obrazovni sistem”, smatra Mladenović.
