Lider Pokreta Samoopredeljenje Aljbin Kurti najavljuje da će ukinuti takse, ali i tražiti recipročne poteze Beograda, pa i ratno obeštećenje.
Kurti, u intervjuu bečkom dnevniku “Standard”, vođenom pred jučerašnje izbore, kaže i da će, ako postane premijer, u prvoj nedelji mandata početi dijalog sa Srbima na Kosovu.
“To do sada nijedan premijer nije uradio, ali to je jako važno. U prvom mesecu moramo, uz to, videti gde se nalazimo nakon 33 sporazuma koje smo do sada zaključili sa Beogradom. A onda se radujem susretu sa novim visokim predstavnikom EU Žozepom Borelom. Svejedno mi je da li je iz Španije, zemlje koja nije priznala Kosovo“, ukazao je Kurti.
On je istakao da nije bio zadovoljan Borelovom prethodnicom Federikom Mogerini, iako je bila iz zemlje koja je priznala Kosovo.
Prema njegovim rečima, važno je da se dijalog dobro pripremi, jer se ne može dozvoliti dalji neuspeh.
Na pitanje da li će, ako postane premijer, zastupati i Srbe, Kurti je odgovorio: “Naravno. Verujem da će biti Srba koji će razmisliti da li to činim bolje od Vučića”.
Kada je reč o taksama, naglasio je da one nisu njegova politika.
“Mi ćemo takse zameniti principom reciprociteta. Beograd, na primer, mora prihvatiti naše tablice i dokumenta, na kojima stoji Republika Kosovo. Želimo rasvetljavanje sudbine nestalih lica, bez obzira koje su nacionalnosti, kako bi našli i nestale Srbe i Rome. Trebalo bi uspostaviti zajedničke timove od strane kosovskih, srpskih i međunarodnih istraživača, koji bi analizirali masovne grobnice”, rekao je Kurti.
Smatra da, nezavisno od toga, Srbija Kosovu duguje ratno obeštećenje, penzijski fond i 1.200 artefakta.
Upitan zašto bi Priština trebalo da potpiše sporazum sa Beogradom, Kurti je odgovorio da su dobrosusedski odnosi važni i da bez međusobnog priznanja nema članstva u EU.
“Ja želim u svakom slučaju da svih šest zemalja Zapadnog Balkana u jednoj deceniji, sve zajedno uđu u EU”, rekao je Kurti.
Na tvrdnju “Standarda“ da Srbija za priznanje Kosova želi neku vrstu kompenzacije i na pitanje da li bi to mogla biti Zajednica srpskih opština (ZSO), Kurti je podsetio da je tu mogućnost isključio Ustavni sud.
“Šta se potom desilo? Nijedan Srbin na Kosovu nije protestovao, samo Beograd. Taj ZSO nikada nije bio za Srbe. Mi moramo Srbe na Kosovu pitati šta žele. Beograd ne može da govori u ime Srba na Kosovu”, istakao je Kurti.
Na pitanje šta žele Srbi na Kosovu, on kaže da oni imaju zdravstveno osiguranje preko “paralelnih struktura“ koje kosovska država ne nudi, te dodao da to neće ukidati iz humanih razloga.
Govoreći o sebi, istakao je da je Albanac po nacionalnosti i da su Albanija i Kosovo dve države, ali jedna nacija, to jest kao dve Nemačke, ali ne i kao Nemačka i Austrija.
Na pitanje da li je i dalje za ujedinjenje sa Albanijom, odgovorio je da smatra da bi ljudi glasali za to, ako bi bilo referenduma.
“Međutim, referendum nije dozvoljen. Zato ću poštovati ustav dok jednog dana ne budemo u mogućnosti da to na miran i demokratski način promenimo. A, to neće uslediti brzo”, objasnio je Kurti.
