Sporazum sa Srbijom važan je korak ka članstvu Kosova u EU i to je, pored stalno odlagane vizne liberalizacije, glavna tema na predstojećim izborima na Kosovu, ocenio je austrijski novinar Gregor Majer.
Majer, koji radi za nemačku agenciju DPA, austrijski magazin Profil i list Standard, tokom diskusije u Beču, ocenio je da je prevremeno raspisivanje izbora na Kosovu postalo uobičajena stvar, jer ih je u 12 godina bilo čak pet puta, javlja Tanjug.
Prema njegovim rečima, politička scena je nestabilna, postoji previše stranaka, zbog čega je na delu oštra diskusija koja često prerasta u obračune.
Bivša izvestilica Evropskog parlamenta za Kosovo Ulrike Lunaček podsetila je da je uslov za pristupanje Kosova EU priznanje od strane svih članica, ali da pet to ne čini iz straha legitimiasnja težnji za nezavisnošću manjina u svojoj zemlji.
Odnos između EU i Kosova zbog toga, je veoma težak, naglasila je ona.
To što je Španac Žozep Borel, čija vlada ne priznaje Kosovo, novi visoki predstavnik za spoljnu politiku i bezbednost EU, prema njenim rečima, predstavlja “damoklov mač” nad pregovorima Beograda i Prištine.
Prenela je da mnogi stanovnici Kosova sumnjaju u spremnost EU da primi Prištinu u svoje članstvo.
“Mnogi građani Kosova malo veruju da ih EU stvarno želi; dodala je potpredsednica Austrijsko-kosovskog društva prijateljstva.
Šef Odeljenja za jugoistočnu Evropu i proširenje u Ministarstvu spoljnih poslova Austrije Klaus Velfer ocenio je da bi rešenje spora oko imena Makedonije sa Grčkom mogao biti primer za rešavanje otvorenih pitanja u regionu.
“Proces pomirenja uvek počinje malim gestovima rukovodstva, što omogućava zbližavanje, rekao je Velfer, dodajući da cilj novih izbora mora biti da se nađe jedinstven stav Prištine za dijalog sa Srbijom.
“Trenutno uopšte ne izgleda dobro, jer Srbija uspeva da navede brojne zemlje da promene svoj stav o priznanju Kosova”, ocenio je Velfer.
Profesor istorije jugoistočne Evrope na Univerzitetu u Beču Oliver Jens Šmit ukazao je da to što je u prošlosti bilo neregularnosti s glasovima kosovske dijaspore ima veze sa opredeljenjem dijaspore, gde većina glasa za desničarsko-populistički pokret “Samoopredeljenje”.
“Postoji težnja da se političko učešće dijaspore otežava, konstatovao je Šmit.
