Elektronske cigarete su štetne kao i svi drugi duvanski proizvodi, uprkos tome što ih duvanska industrija reklamira kao manje štetne ili kao sredstvo za odvikavanje od pušenja, nalazi su Svetske zdravstvene organizacije (SZO), koje je na upit Radija Slobodna Evropa (RSE) dostavila kancelarija te organizacije u Srbiji.
Svetska zdravstvena organizacija je 2016. godine na sednici Okvirne konvencije o kontroli duvana predstavila poseban izveštaj o elektronskim cigaretama i sličnim proizvodima, razmatrajući glavne podatke i dokaze o štetnosti ovih proizvoda koji su tada bili dostupni, navodi za RSE direktor SZO u Srbiji dr Marijan Ivanuša.
“Utvrđeno je da aerosol odnosno tečnost u okviru e-cigareta obično uključuje različite hemijske supstance. Mnoge od ovih hemikalija su toksične i poznato je da mogu uticati na zdravlje što za rezultat ima patološke promene u različitim organima”, objašnjava Ivanuša i dodaje da je SZO prijavljeno da se u različitim elektronskim cigaretama koristi oko 8.000 aroma, čiji efekti po zdravlje čoveka još nisu poznati.
‘Mamac’ za mlade
SZO je postavila pitanje da li novi proizvodi na tržištu, poput elektronskih cigareta i zagrejanog duvana, privlače nove korisnike, naročito mlade.
Istraživanje rađeno u Federaciji Bosne i Hercegovine (FBiH) 2019. godine o upotrebi duvana kod školske dece i mladih obuhvatilo je i pitanje konzumacije elektronskih cigareta. Podaci su, prema rečima pomoćnice direktora u Zavodu za javno zdravstvo FBiH i koordinatorke za kontrolu duvana u Ministarstvu zdravlja Federacije BiH Aide Ramić-Čatak, alarmantni.
“Na velikom uzorku djece, od 5.500, koja pohađaju osme i devete razrede osnovnih i prve razrede srednjih škola u Federaciji BiH, znači u uzrastu od 13 do 15 godina, njih 11 posto trenutno koristi elektronske cigarete, dječaci češće nego djevojčice”, navodi za RSE Ramić-Čatak i dodaje da taj podatak pokazuje da maloletnici na neki način, uprkos zakonima koji to zabranjuju, dolaze do elektronske cigarete i iste konzumiraju.
“Ono što se u organizmu dešava kod osobe koja konzumira elektronsku cigaretu jeste što, na prvom mjestu, nastupaju promjene na ćelijama mozga, razvija se ovisnost zbog nikotina. Razvijaju se glavobolje, pospanost, premor, i kod dugotrajne konzumacije ovog proizvoda imamo sve elemente ovisnosti. Na plućima se zbog sastojka koji se zove diacetil razvijaju trajna oštećenja plućnog tkiva, kojim se povećava rizik za nastanak raka pluća”, pojašnjava Ramić-Čatak štetne efekte e-cigarete na zdravlje.
U Republici Srpskoj slična istraživanja nisu rađena, a kako je Ministarstvo zdravlja i socijalne zaštite navelo u odgovoru dostavljenom RSE, u tom entitetu “trenutno nije regulisana upotreba elektronske cigarete”.
U Srbiji je elektronsku cigaretu probalo 6 odsto učenika starosti od 13 do 15 godina, podaci su Globalnog istraživanja o upotrebi duvana sprovedenog u Srbiji 2017. godine, navode u Institutu za javno zdravlje Srbije “Dr Milan Jovanović Batut”. Poseban problem i izazov, ukazuju u Institutu, predstavlja korišćenje više duvanskih proizvoda, dok više od petine učenika tog uzrasta pored elektronskih cigareta koristi i cigarete i nargile.
“Trenutni dokazi ukazuju na to da su elektronske cigarete štetne po zdravlje, a posebnu zabrinutost izazivaju posledice po zdravlje maloletnih osoba i trudnica”, navode u Institutu za javno zdravlje Srbije.
Ono što je isto za sve države na Zapadnom Balkanu jeste da je zakonom zabranjena prodaja duvanskih proizvoda mlađima od 18 godina.
E-cigarete i kontramere
Prema podacima Instituta za javno zdravlje Srbije, elektronsku cigaretu tokom života probalo je 7 odsto stanovnika. Oni koji su ih probali najčešće su to učinili iz radoznalosti (65%), dok je 15% probalo elektronsku cigaretu za odvikavanje od pušenja ili kao zamenu za smanjenje popušenih cigareta (12%).
Procene nadležnih službi u Crnoj Gori su da 20.000 do 30.000 crnogorskih građana konzumira ovu vrstu cigareta.
“Mi eksplicitno ne možemo da govorimo o tome koliko ljudi kod nas koristi elektronske cigarete. Prema podacima za neke druge zemlje, ja sam procijenila da ima između 20.000 i 30.000 korisnika elektronskih cigareta u Crnoj Gori. One se mogu kupiti na domaćem tržištu, ali i preko interneta i morale bi se tretirati kao i svi drugi duvanski proizvodi”, kaže za RSE nacionalna koordinatorka za borbu protiv duvana dr Agima Ljajević.
Na pitanje RSE da li su zdravstvene vlasti Crne Gore upozorile građane na štetnost elektronske cigarete po zdravlje ljudi, Ljaljević odgovara:
“Zakon je tretirao elektronske cigarete duvanskim proizvodima, što znači da je skrenuta pažnja na njihovu škodljivost. Moram da vam kažem da su istraživanja i sadržaja i uticaja na zdravlje novijeg karaktera. Danas nema sumnje da elektronske cigarete negativno djeluju na zdravlje. Iako su ranije vrlo često korišćene u svrhe odvikavanja od cigareta, danas se zna da je u osnovi i elektronskih cigareta zapravo duvan, tako da sve ono što je škodljivo vezano za cigarete vezuje se i za elektronske cigarete. Danas se sa sigurnošću tvrdi da djeluju negativno na zdravlje svih organa. Posebno respiratorni, kardiovaskularni i nervni sistem, naročito kod mladih ljudi.”
Pušenje elektronske cigarete zabranjeno je u zatvorenom prostoru, pošto je u avgustu 2019. godine, u Crnoj Gori gori stupio na snagu Zakon o ograničavanju upotrebe duvanskih proizvoda, u svim javnim i radnim prostorijama.
“Zakon ograničava upotrebu svih duvanskih proizvoda. Samim tim što su elektronske cigarete proglašene duvanskim proizvodom one se moraju tretirati kao i svi drugi duvanski proizvodi”, kaže Ljaljević.
Kada je reč o BiH i merama zaštite koje se u toj državi preduzimaju u vezi sa korišćenjem e-cigarete, Aida Ramić–Čatak, koordinatorka za kontrolu duvana Federalnog ministarstva zdravstva kaže da je u pripremi predlog Zakona o ograničenoj upotrebe duvana, duvanskih i ostalih prerađevina za pušenje, koji u jednom svom delu ima odredbe koje se odnose na elektronske cigarete.
“Ono što možemo uraditi jeste da kroz neke intervencije, prevashodno iz oblasti zakonodavstva, pokrenemo konačno tu proceduru malo bržeg usvajanja zakona, koji je otišao ispred zdravstvenog sektora. Radi se o Zakonu, odnosno prijedlogu Zakona o ograničenoj upotrebe duhana, duhanskih i ostalih prerađevina za pušenje, koji u svom sadržaju, u nekoliko članova, tretira elektronsku cigaretu, jer smo mi elektronsku cigaretu stavili u grupu duhanskih proizvoda prema preporukama Okvirne Konvencije SZO o kontroli duhana. Dakle, definirali smo Zakonom šta je elektronska cigareta, njen sastav, punjenje”, navodi Ramić-Čatak.
Istim predlogom zakona u Federaciji BiH predviđena je zabrana pušenja svih duvanskih proizvoda, uključujući i elektronske cigarete, u zatvorenim javnim prostorima, ali taj zakon tek treba da bude usvojen.
U Srbiji je od 2010. zabranjena konzumancija duvanskih proizvoda u zatvorenim javnim mestima, ali se ova zabrana ne odnosi na ugostiteljske objekte.
Takođe, u Srbiji je 2016. Zakon o oglašavanju uveo zabranu oglašavanja duvanskih proizvoda i elektronskih cigareta. Međutim, promocija i reklamiranje nisu zabranjeni na prodajnim mestima.
RSE je pitanja o tome da li su i kakve mere preduzele nadležne institucije u cilju ograničavanja upotrebe elektronskih cigareta uputio Ministarstvu zdravlja Srbije, ali do objavljivanja ovog teksta nismo dobili odgovor.
Duvan kao globalni ubica
Osim elektronskih cigareta, sve češće su u upotrebi i zagrejani duvanski proizvodi, naglašavaju u SZO i tu je potreban oprez, odnosno njihovu upotrebu bi trebalo ograničiti kao da je reč o bilo kom drugom duvanskom proizvodu.
“Svi oblici upotrebe duvana su štetni, uključujući i zagrejane duvanske proizvode. Duvan je toksičan i sadrži kancerogene materije, čak i u svom prirodnom obliku”, kaže direktor Kancelarije SZO u Srbiji Marijan Ivanuša.
Podaci SZO pokazuju da u Srbiji godišnje od posledica pušenja umre 15.000 ljudi, dok prema istraživanju Instituta za javno zdravlje Srbije iz 2018. godine 37 odsto punoletnih stanovnika svakodnevno ili povremeno puši, a najviše je pušača u uzrastu od 30 do 59 godine.
U svetu, pak, prema podacima SZO, 7 miliona ljudi godišnje umre od posledica pušenja, a duvan je, kako se navodi – jedini proizvod koji ubija polovinu svojih korisnika.
Upravo iz tih razloga, SZO u svim zemljama članicama, a među njima su Srbija, Crna Gora i BiH, zagovara uvođenje sveobuhvatnog seta mera za kontrolu duvana, kao što su: povećanje poreza, zabrana pušenja na svim javnim mestima, uključujući ugostiteljski sektor (restorani, barovi i kafići), slikovna grafička upozorenja na paklicama duvanskih proizvoda, zabranu bilo koje vrste marketinga i sponzorstva kao i sprovođenje kampanja za podizanje svesti.
U poslednjih 10 godina, kako navode u SZO, beleži se ogroman napredak u mnogim zemljama koje su implementirale ove mere i uspele da unaprede zdravstvene pokazatelje koji su u vezi sa pušenjem, poput Rusije, Turske i Slovenije.
