Kampanja za izbore 6. oktobra skoro je na polovini, stavovi su odavno poznati, sada se malo “jačaju”, ali primetno je da se stranke na albanskoj političkoj sceni mahom bave pitanjima ekonomije, pravnog sistema i vladavine zakona, uz prilično “nerealnih obećanja” kako bi zadobile poverenje glasača, a uz izuzetke “stidljivo” se bave dijalogom sa Srbijom i pitanjem taksi, dok je srpska poltička scena mahom zauzeta “sama sobom” odnosno pokušajem da se osvoji svih 10 poslaničkih mesta, što je slučaj sa Srpskom listom, ili bar nekim mestom u parlamentu, što je težnja ostale tri liste koje imaju nameru da predstavljaju srpsku zajednicu.
Stiče se utisak da je “najkorektniji” prema političkim oponentima lider NISMA i koalicije sa Alijansom za Novo Kosovo i Partijom pravde Fatmir Ljimaj, koji poziva na jedinstvo posle izbora, ne napada druge lidere, niti stranke i “igra” na socijalnu i ekonomsku kartu, mada njegov partner, lider ANK Bedžet Pacoli ume da se osvrne pre svega na Demokratsku partiju Kosova i iznese niz kritika na njen račun.
Tako je u stvari DPK koju vodi Kadri Veselji glavna “meta” i svih ostalih pretendenata na veliki broj mesta u parlamentu kao i njihovih kandidata za premijera.
Prednjači u tome DSK sa Isom Mustafom na čelu, koji je Veseljija nazvao “propalim poltičarem”, DPK gubitničkom strankom, koja je upropastila sve što je moglo dok je bila na vlasti, doduše isprovociran izjavom lidera DPK da bi vlada DSK i Samoopredeljenja bila “koalicija korupcije i izolacije”.
I kandidat za premijera DSK Vjosa Osmani nije ništa blaža u tome, navodi da sa DPK nema koalicije posle izbora, a lično se obraća ženama, razgovara sa sindikatima, ide među “običan narod”.
Što se razgovora sa Srbijom tiče smatra da je to stvar vlade i premijera, a nikako predsednika, dok je pitanje taksi nekako “ostalo otvoreno” u zavisnosti od okolnosti koje budu u datom trenutku.
Međutim po tom pitanju je izričit lider Alijanse za budućnost Kosova Ramuš Haradinaj, koji kao kandidat za premijera koalicije sa Socijaldemoratskom partijom jasno kaže da nema ukidanja taksi dok Srbija ne prizna Kosovo, što je u skladu sa njegovim izbornim sloganom “Kosovo 100 odsto”.
I njegov odnos prema DPK je takođe “neprijateljski”, odbija svaku pomisao da sa njima još jednom bude u vladajućoj koaliciji, potkrepljujući to rečima da je jasno čim nisu zajedno izašli na izbore šta o tome misli.
Na unutrašnjem planu, kao što slogan kaže, obilazi Kosovo, navodi da je tržište 100 odsto pokriveno kosovskim proizvodima, ima reči hvale za poljoprivrednike, obećava dalje jačanje vojske Kosova, a zapadne partnere smatra baš tako – partnerima, a nikako onima koji treba da upravljaju Kosovom jer je, navodi, to stvar građana koji na njemu žive.
U tu priču se “uklapa” i lider Samoopredeljenja Aljbin Kurti, koji slovi kao budući koalicioni partner DSK, ili obratno, u zavisnosti ko bude imao više glasova, koji je negde na liniji da je Kosovo nezavisna država, a ne protektorat čiji, s tim da je i njima “trn u oku” DPK kojeg krivi za sve što je lose urađeno poslednih godina.
Kurti je što se srpske zajednice tiče bio decidan, i jedini otvoreno o tome priča, te su za njega prihvatljivi lider koalicije “Sloboda” Nenad Rašić, kao i predsednik SLS Slobodan Petrović koje bi “rado video” u vladi.
Inače zakljinje se na Kuranu da će vladati pravično, obećava socijalnu pravdu, ekonomski razvoj, dalje jačanje institucija, vojske, sistema obrazovanja…
Veselji se sa svoje strane, a stiče se utisak da DPK ima najatraktivniju kampanju, pokazuje kao borac protiv korupcije i nepotizma, meta su mu DSK i Samoopredeljenje, za koje upravo tvrdi da bi to Kosovo odvelo u korupciju i izolaciju i zbog toga što se, prema njegovim rečima, Kurti “slabo kotira u SAD”.
Obećava povećanje penzija od 80 odsto, pravni sistem i obračun sa kriminalom, obraća se veteranima OVK…a što se Srba tiče kaže da bi razgovarao sa svima koji dobiju potreban broj glasova, uključujući i Srpsku listu.
Na srpskoj poltičkoj sceni nesumnjivo najjača Srpska lista kampanju bazira na čvrstoj vezi sa Beogradom, ukazuje na sve što je urađeno uz podršku Srbije, predsednika Aleksandra Vučića, Kancelarije za KiM, blizu 350 projekata u privredi, infrastrukuri, zdravstvu, školstvu…
Ne izjašnjavaju se o eventualnim razgovorima sa albanskim strankama posle izbora, ali iznose stav da je potrebno imati 10 od 10 poslanika sa njihove liste kako bi se zadržao uticaj Srbije, i upozoravaju na to da bi i jedan drugi srpski poslanik, sa liste “Sloboda” ili SLS ili PKS, omogućio formiranje vlade u kojoj onda ne bi bilo predstavnika Srba koji se bore za srpske nacionalne i državne interese.
Takođe, Srpska lista se manje bavi oponentima na srpskoj političkoj sceni, nekako je u defanzivi u tom smislu, i reaguje na napade ostalih listi koje predstavljaju srpsku zajednicu.
Rašić pak kampanju vodi na način da pokaže da Srpska lista i Beograd zastrašuju Srbe, otvoreno kaže da očekuje i glasove Albanaca, a slično se ponaša i Petrović koji ima skoro istovetne stavove kao i kandidat za premijera “Slobode”, dok PKS i Jablanović negde “reteriraju” kada je saradnja sa albanskim partijama u pitanju, meta im je takođe Srpska lista, ali za razliku od prethodnika ne računa na albanske glasove.
Kampanja se završava 4. oktobra, a stranke nastavljaju da “krstare” Kosovom i iznose svoje programe i obećanja biračima. Za sada nije bilo incidenata, kakvih je bilo u nekadašnjem periodu, NVO iznose neke svoje primedbe, kao što je zloupotreba dece, ali opšti je utisak da predizborne aktivnosti teku čak i sa manjim tenzijama nego što su analitičari i poznavaoci prilika očekivali.
