Izborna kampanja na Kosovu zvanično počinje sutra, međutim stranke i koalicije koje na njima učestvuju već 20-ak dana iznose stavove i programe kojima pokušavaju da pridobiju poverenje birača.
Međutim već sada je očigledno, što potvrđuje i analitičar Nedžmedin Spahiju, da je sve rečeno i da će se samo ponavljati stavovi izneti ranije, uz opasku da se albanske političke stranke više bave unutrašnjim pitanjima u odnosu na ona kao što su dijalog sa Srbijom, ukidanje taksi.
Analitičari ocenjuju da građane prevashodno interesuje bolji život i standard, a manje “visoka politika”.
Tako kandidatkinja za premijera DSK, Vjosa Osmani, koja slovi za eventualno prvu ženu koja će biti na čelu vlade, upravo igra na kartu ekonomskog razvoja, gde pominje projekat od 300 miliona evra u investicije u mala i srednja preduzeća, ali i velika ulaganja u zdravstvenu zaštitu.
Ono što bi se moglo predstaviti kao “meta” DSK je pre svih DPK, koju karakterišu kao leglo korupcije i nepotizma.
A upravo DPK Kadrija Veseljija, čiji je kandidat za premijera, kampanju bazira na borbi protiv korupcije i kriminala, te je i ostalim strankama i koalicijama ponudio “pakt” o borbi protiv te društvene pojave, što su one odbile.
Veselji i DPK se prilično kreću i među udruženjima ratnih veterana bivše OVK gde traže podršku , a njihov stav prema taksama je da se mogu suspendovati na jedno vreme, kako bi se razgovor sa Srbijom nastavio.
Zanimljivo je da lider NISMA Fatmir Ljimaj, u koaliciji sa Alijansom za Novo Kosovo, Bedžeta Pacolija, koji slovi za najbogatijeg Albanca sa Kosova, i sa Partijom pravde, “puca” na socijalnu kartu, na lošu ekonomsku situaciju i u kampanji pre svega ukazuje na taj aspekt.
Ljimaj je takođe, bio prvi koji je pozvao sve ostale kandidate na TV sučeljavanje.
Koalicija koju predvodi lider Alijanse za budućnost Kosova, Ramuš Haradinaj, uz partnera Socijaldemokratskom partijom Špenda Ahmetija, pak promoviše “100 odsto Kosovo” gde navodi da je potrebno da se što više bude samostalan i pokaže da je Kosovo država, a ne protektorat, uz ogradu da bi trebalo nastaviti saradnju sa zapadnim partnerima, pre svih.
Haradinaj se poziva, kao odlazeći premijer, na ono što je vlada pod njegovim mandatom uradila, a pre svega u formiranju Kosovske vojske.
I tu je i Samoopredeljenje, na čijem je čelu Aljbin Kurti, a koje je negde na “tragu” da se “raskrsti” sa tzv “ratnim” strankama, otvoreno kao partnera vidi DSK, ali i najviše pominje veze sa Albanijom, dok takođe otvoreno poziva Nenada Rašića, Slobodana Petrovića…sve sem Srpske liste, da mu budu partner u vladi.
Kurti slovi kao najžešći protivnik dijaloga sa Srbijom, bar ne na način na koji je to do sada bio slučaj.
Sve te stranke i koalicije na ovaj ili onaj način ipak negde pokazuju da su svesne pritiska zapadnih partnera da se takse moraju ukinuti kako bi se dijalog nastavio, a jedini koji to otvoreno kaže da je prosto potrebno i da će tako biti, je predsednik Kosova Hašim Tači, bivši lider DPK, kojem, uzgred budi rečeno, ta funkcija nije zagarantovana nakon izbora uzimajući u obzir da predsednika Kosova bira parlament.
Na srpskoj političkoj sceni na Kosovu favorit za osvajanje svih 10 garantovanih poslaničkih mesta u parlamentu, Srpska lista, oslanja se i ima snažnu podršku Beograda, kao ona koja čuva srpske nacionalne i državne interese.
Njeni oponenti su koalicija “Sloboda” u kojoj su Nenad Rašić, Rada Trajković, zatim Samostalna liberalna stranka Slobodana Petrovića i Partija Kosovskih Srba.
Te tri liste želele bi da osvoje neko od poslaničkih mesta, jer se i inače vlada ne može formirati bez učešća srpskih predstavnika u njoj, pa na taj način traže “svoje mesto pod suncem” u raspodeli vlasti.
