Balkanska istraživačka mreža – BIRN objavila je nove podatke u slučaju povezanosti Branka Stefanovića, oca aktuelnog ministra policije, sa prodajom oružja fabrike “Krušik”. BIRN piše, nakon analize više ugovora, da je GIM sa “Krušikom” sklopio posao vrijedan skoro 43 miliona dolara i da je ta kompanija, koja se dovodi u vezu sa Brankom Stefanovićem, kupovala naoružanje po povlaštenim cijenama u odnosu na državni SDPR.
Ministar policije još jednom je negirao takve tvrdnje. Na adresi na kojoj je GIM zvanično registrovan, TV N1 zatekla je privatan stan.
Četiri dana od kada se u srpskoj javnosti otvorila priča oko trgovine naoružanjem i umiješanosti Branka Stefanovića, oca ministra policije, u otkupu oružja od valjevske vojne fabrike “Krušik” po povlaštenim cijenama, tim istraživačkih novinara BIRN-a donosi nova saznanja.
BIRN navodi da je fabrika “Krušik” svjesno htjela da sakrije od javnosti da je kompanija GIM, koja se dovodi u vezu sa Brankom Stefanovićem, kupovala oružje po nižim cijenama u odnosu na državni SDPR.
“Na prvo čitanje, zaista se mogao steći utisak da GIM nije bio povlašćen. Problem je, međutim, u tome što je Krušik svesno prećutao ključne podatke iz drugih ugovora koje su skapali da GIM-om i SDPR-om koji pokazuju potpuno drugačiju sliku. Osim ugovora koji je Krušik predstavio javnosti, BIRN poseduje i prethodna tri ugovora potpisana sa GIM-om, kao i četiri ugovora potpisana sa SDPR-om. Krušik GIM-u nije prodao 267.000 mina, kao što stoji u demantiju, nego čak 487.000 komada mina i 210.000 komada ručnih bombi. Ukupna vrednost ugovora je skoro 43 miliona dolara.”
A ministar unutrašnjih poslova Srbije, Nebojša Stefanović, još jednom je negirao takve navode i odgovarajući na pitanje N1 rekao da je – kako kaže – “u potpunosti siguran da njegov otac nije počinio bilo kakvo krivično delo”. Negira ministar navode da je Branko Stefanović imao povlašten položaj tokom trgovine naoružanjem, ali na pitanje da li je njegov otac trgovao oružjem – nema ni demanta ni odgovora.
N1: Da li je vaš otac imao povlašćeni položaj kada je dogovarao prodaju oružja sa Krušikom 2017?
Stefanović: Ja vam kažem da je to potpuna izmišljotina, koju je demantovao…
N1: Postoji dokument, da li je taj dokument izmišljotina?
Stefanović: To je potpuna izmišljotina da je imao povlašćen položaj, što je demantovala…
N1: Da li je trgovao oružjem?
Stefanović: Pitali ste me jedno pitanje, ja vam sada odgovaram. Potpuna izmišljotina koju je demantovao i “Krušik” i Ministarstvo odbrane, znači dve ozbiljne institucije, pokazujući konkretno, znači oni nisu rekli paušalno – oni su naveli zbog čega je to izmišljotina i naveli su koliko je netačno da je bilo ko ili bilo koja firma imala povlašćen položaj u odnosu na državu – nikada nijedna.
N1: Da li je izmišljotina da je Vaš otac dogovarao trgovinu oružjem 2017?
Stefanović: Pokušajte preko mog kabineta, ne želim više da odgovaram na tu temu. Odgovorio sam vam na pet pitanja!
U kom svojstvu se Branko Stefanović pojavljuje tokom posjete vojnoj fabrici “Krušik” iz Valjeva i da li je bio zastupnik i posrednik kompanije GIM u prodaji oružja – televizija N1 je pokušala da sazna na adresi na kojoj je GIM zvanično registrovan. Međutim, tamo – ni direktora, ni zastupnika ni kancelarija.
N1: Da li je na ovoj adresi registrovana firma…
Žena: A zašto bih vam ja dala tu informaciju?
N1: Pa zato što na sajtu piše…
Žena: A koja je svrha?
N1: Zato što nas zanima da li možemo da razgovaramo sa direktorom te kompanije, Goranom Todorovićem?
Žena: Ne, ne, ne. Firma ima sve zvanične podatke u APR-u, ali ja živim ovde. Dolazite bez ikakve…
N1: Ko je zastupnik ove firme? Jeste vi zastupnik?
Žena: Ne, to je sve kako vam tu piše, moraćete nekako da dođete do te osobe, ja zaista nisam ovlašćena da dajem bilo kakve informacije.”
A sve one informacije koje su dostupne javnosti trebalo bi da ispitaju nadležne državne institucije, kažu u Transparentnosti Srbija. Zlatko Minić ocjenjuje da cijeli slučaj ukazuje na potencijalni sukob interesa i da je najvažnije utvrditi da li je Branko Stefanović kupovao oružje po povlaštenim cijenama.
“Ovo je treći put da se ministar dovodi u vezu sa nekom aferom, možda bi u nekoj državi ministar podneo ostavku, da ne opterećuje Vladu, pa bi onda instiutucije neometano radile svoj posao. Kao što se dešavalo u nekim drugim zemljama samo pri optužbama za plagijat. A kada je u pitanju sukob interesa, potencijalni sukob interesa – to je polje delovanja za Agenciju za borbu protiv korupcije, a kada govorimo o eventualnoj trgovini uticajem – to je polje za delovanje Tužilaštva”, kaže Minić.
