Iako zvanična predizborna kampanja na Kosovu još nije oglašena, lideri svih političkih stranaka svakodnevno krstare po Kosovu i pokušavaju da ubede građane da će se boriti protiv korupcije, za vladavinu zakona, otvaranje novih radnih mesta i da će konačno uneti red u haotično kosovsko društvo.
Politički analitičar i programski menadžer Kosovskog demokratskog instituta Artan Murati ocenio je u intervjuu za Kosovo Online da se dosadašnji tok kampanje, uz neke manje ekscese, može okarakterisati kao „uobičajeno korektan“, ali je upozorio da bi sve političke stranke trebalo da se fokusiraju mnogo više na stvarne probleme građana i da promovišu istinske vrednosti demokratskih društava.
„Političke stranke bi trebalo da budu pažljive i da se uzdrže od nasilja, uvreda i grubih reči u kampanji“, rekao je Murati.
U dosadašnjem toku videli smo, kaže Murati, da dve sadašnje opozicione stranke, Samoopredeljenje i Demokratski savez Kosova, pokušavaju da uvere građane da one donose novu nadu građanima i da će iz korena promeniti sistem rada vlade i institucija. Sa druge strane, dodaje Murati, donedavni premijer Ramuš Haradinaj i njegova koalicija kao glavni moto svojih nastupa koriste „100 odsto“ terminologiju, što se jasno odnosi na takse uvedene na robu iz Srbije i BiH. Haradinaj to predstavlja kao ključnu pozitivnu odluku koju je donela njegova vlada.
„Interesantno je da vidimo poruku koju Demokratska stranka Kosova šalje građanima – borba protiv korupcije i sve što ima veze sa tom borbom! Oni su čak počeli da govore o nekakvim paktovima protiv korupcije, što je za mnoge ovde – veliko iznenađenje“, rekao je Murati, uz konstataciju da se mnogi pitaju zašto ta stranka nije uradila ništa protiv korupcije tokom više godina dok je bila na vlasti.
Sve političke stranke koriste populističke teme za promociju svojih programa i kandidata, ali se zato, kako navodi Murati, trude da izbegnu teške teme i one za koje se plaše da bi mogle da im donesu „negativne poene“.
„Stranke izbegavaju da se bave konkretnim pitanjima, tako da se ne pominje razmena teritorija, Zajednica srpskih opština ili bilo šta što je u vezi sa Briselskim dijalogom“, rekao je Murati.
Prema njegovoj oceni, administrativno uputstvo Centralne izborne komisije (CIK), kojim se nalaže da pravo glasa mogu da imaju samo građani sa kosovskim ličnim dokumentima u potpunosti je u skladu sa važećim zakonima na Kosovu, ali je dodao da je to osetljiva tema koju bi neke političke stranke mogle da zloupotrebe.
„Tu temu mogu da iskoriste neke političke stranke, ali je suština u tome da je CIK samo dodatno interpretirao postojeći zakon – i u postojećem zakonu to pravilo je jasno: građani koji imaju pravo glasa su oni građani koji poseduju važeća kosovska dokumenta. Naravno, na Kosovu su ponekad stvari veoma krhke, posebno u političkom smislu kada je reč o zajednicama i to može, verovatno, da bude politički zloupotrebljeno, ali pravno govoreći, potpuno je jasno da CIK nije uradio ništa drugo do interpretirao zakon“, rekao je Murati u intervjuu za Kosovo Online.
Komentarišući izjavu američkog ambasadora u Beogradu, koji je rekao da su takvi zakoni na Kosovu i ranije bili na snazi, ali da su ipak svi koji su želeli – mogli da glasaju, Murati je rekao da gledano striktno sa pravne tačke – ako se tako nešto desi, svi takvi glasački listići bi trebalo da se tretiraju kao neispravni.
Oktobarski vanredni parlamentarni izbori, ocenio je Murati, imaju ogromnu važnost za Kosovo i posle izbora, bez obzira na to koja će stranka doći na vlast, „niko neće moći da izbegne dijalog i procese koji su s njim povezani“. Međutim, Murati kaže da nije optimista u pogledu brzog pronalaženja dugoročnog rešenja.
„Mislim da će ovi izbori zaista odrediti kako će se dalje odvijati dijalog između Kosova i Srbije. Biće to veoma hitan zadatak da se ponovo pokrene dijalog što je pre moguće, jer videli smo stav članica Kvinte i EU i drugih“, naglasio je Murati.
Idealno rešenje bi bilo, kako kaže Murati, da se na kraju dođe do „obostranog priznanja“, ali ukazuje da je to u ovom momentu veoma teško zamisliti, jer na obe strane ima „mnogo otvorenih i osetljivih pitanja“.
„Potrebni su nam zaista dobri posrednici i, iznad svega, politička volja i znanje da prevaziđemo sadašnju situaciju i pronađemo zajednički jezik za budućnost. Na osnovu onoga što smo do sada videli, ja sam veoma skeptičan da je moguće da se dođe do dugoročnog dogovora, jer u ovom trenutku kosovski i srpski političari nemaju baš mnogo zajedničkih tačaka“, naglasio je Murati u intervjuu za Kosovo Online i dodao da bi obe strane morale da ulože mnogo više energije i da se fokusiraju na pronalaženje „zajedničkog jezika i kompromisa“.
Murati je ostavio mogućnost da se u taj proces aktivnije uključi EU i velike sile, pre svega SAD, a možda, kako je dodao, i Rusija. Ideja o „razgraničenju“ nije potpuno odbačena, rekao je on, i mogla bi da se nađe na agendi pregovarača, ali je ukazao da je najveći problem to što se ne zna šta bi konkretno ta ideja mogla da podrazumeva.
„Ako misle da pokrenu novi talas pritisaka, mislim da bi morali da budu mnogo konkretniji i da ponude nešto više nego što su nudili. U protivnom, bar na Kosovu, raste broj ljudi koji su protiv te ideje i bilo bi veoma teško za političare na Kosovu da podrže tu ideju ako nemaju podršku građana“, rekao je Murati.
Nagoveštaji da bi moglo da dođe do organizovanja međunarodne konferencije na kojoj bi se rešavalo pitanje Kosova, za Muratija ne nudi dovoljne garancije da bi se na taj način moglo brzo pronaći rešenje.
„Mislim da bi najbolje bilo da se dijalog pokrene. Mislim da je to pitanje između Kosova i Srbije. Jer, ako se to stavi na neku vrstu međunarodne konferencije, onda to može da se pretvori u okean različitih ideja i ne znam gde sve to može da završi“, rekao je Murati.
Najbolja opcija bi bila, zaključio je Murati, da obe strane pronađu rešenje u direktnom dijalogu, uz posredovanje EU.
