“Ako Srbima kažete da je nezavisnost Kosova rešenje to znači destabilizaciju. Zato rešenje treba tražiti u okviru Rezolucije 1244″, smatra Rada Trajković. Dukađin Gorani veruje da će rešenja biti i da će ono biti posledično. Za Nenada Rašića i Antona Berišaja podela je nešto najgore i ona kao opcija nije prihvatljiva.
Ovo su samo neki od stavova koji su se čuli tokom diskusije „Budućnost Kosova i Srbije iz perspektive građana Kosova“ koju je u Medija centru u Čaglavici juče organizovao Kosovski demokratski institut (KDI).
Po mišljenju poslanika u Skupštini Kosova, Dukađina Goranija, ovo je period kada se logika vraća u 90-te, kada se umesto o budućnosti zajednica govori o teritorijama. U toj priči, smatra Gorani, Srbi južno od Ibra su u najgorem položaju. Oni ostaju nezastupljeni i ostaju “između čekića i nakovnja”. Gorani izražava bojazan da će buduće rešenje za Kosovo biti posledično.
“Razgraničenje će biti rešenje u nedostatku rešenja. U situaciji ako pregovori ne vode nikud, a rešenja mora da bude, onda će se kao rešenje iznaći ono što će biti posledično a to je u principu i najgore. To ne bi trebalo da bude rešenje, to bi trebalo da bude posledica nemogućnosti iznalaženja rešenja. Mislim da naše zajednice ovo ne shvataju dovoljno ozbiljno. Rešenja će da bude, makar nas dvojica vukli, a trojica tukli. Pitanje će da bude ko će to rešenje da iznađe i kako će se to imponovati u nas“, kaže Gorani.
Rada Trajković iz Evropskog pokreta smatra da je podela najnepoželjnije rešenje koje ima za cilj produžetak vlasti Hašima Tačija i Aleksandra Vučića. Trajkovićeva veruje da se od ideje razgraničenja nije odustalo sve dok su dvojica predsednika na vlasti. Ona rešenje, za razliku od njih, vidi drugačije.
„Mi imamo Rezoluciju 1244. U okviru Rezolucije trebalo bi da se traži rešenje. Ja znam da sada ako Albancima kažete da Kosovo mora da ima institucionalne veze sa Beogradom da će to da izazove negodovanje i neprihvatanje, kao što znam da ako kažete Srbima da je nezavisnost Kosova rešenje, ja sigurno znam da će biti destabilizacije Srbije. U tom smislu ja ne želim da živim i da moja deca žive sa novom destabilizacijom koja bi podrazumevala destabilizovani ostatak Srbije bez Kosova. Zato mislim da je ovo pitanje teško rešivo, ukoliko želimo da ga rešimo, ali podela tek nije rešenje“, kaže Trajkovićeva.
Predsednik PDS-a, Nenad Rašić, smatra da smo izgubili sedam godina pregovora i da su tokom tog perioda Srbi bili izmanipulisani. Rašić veruje da je najveći problem pregovora to što u njima nije bilo Srba sa Kosova.
Na pitanje da li veruje da je ideja o razgraničenju još na stolu, Rašić kaže: „Ideja je i dalje na stolu, i nažalost moguća je, ali bi to bilo finalno rešenje i preko kolena, to bi bilo nametnuto. To nam je sve od dva predsednika, to nam je nasleđe od dva predsednika koji su imali neke svoje sastanke i dogovore i oni su brže bolje dogovorili nešto, mi samo možemo da nagađamo šta je to. I oni su brže bolje informisali SAD da imaju dogovor i da im samo treba njihova podrška“.
Ideja o podeli nas teoretski udaljava od evropske perspektive i za kosovsku vladu je ona neprihvatljiva, uverava zamenik ministra spoljnih poslova Kosova, Anton Beriša. On smatra da će proces traženja rešenja dugo trajati, možda više decenija.
„Naš je stav da bi dijalog sa Srbijom trebalo da se okonča obostranim priznavanjem dve države, a nakon priznavanja ulazimo u proces sporazuma po raznim tačkama, međudržavnim tačkama. Što se tiče srpskih građana, oni su građani Republike Kosovo, oni su naši građani i mi smo njihovi građani i mi bi trebalo da se staramo o njima kao većina, to je neophodno i sa ljudskog aspekta“, kazao je Beriša.
Učesnici su se složili da bi najpre trebalo doći do pomirenja i suživota između Srba i Albanaca pa tek onda tražiti rešenje.
