Neki mudar čovek je davno rekao: “Da bi zlo među ljudima moglo da pobedi, dovoljno je da dobri ljudi ne čine ništa.” Ovo pismo Ti pišem u ime tih dobrih ljudi, kojih je puna Srbija, a koji protiv Tebe ne čine ništa. Ti si im, Aleksandre, nasiljem, verbalnim, pravnim i fizičkim, uterao strah u kosti i tako, uz Slobodana Miloševića, postao najveće zlo u političkoj istoriji Srbije. Za sve te dobre ljude Ti kažeš da su ološ, neradnici, kreteni, mali ljudi i nasilnici, a ja Ti ovim putem prenosim kako oni Tebe doživljavaju.
Ti, Aleksandre, za njih nisi predsednik države, već šef državnih ili političkih istomišljenika, koji su, sa svojim političkim krilom Srpske napredne stranke i partnerima Socijalističkom partijom Srbije i Srpskom radikalnom strankom, zarobili Srbiju i derete njene građane do gole kože. Ti si, sa svojim pajtašima, napravio državu u kojoj pravo postoji samo za Tebe, Tvoju porodicu, Tvoje partije i Tvoje stadionske huligane. Svi ostali nemaju nikakva prava, osim da vama plaćaju danak, i to sve češće i u krvi. Ako se to može nazvati politikom, onda je to čista politika destrukcije, koja se temelji na mržnji.
Od prvih političkih koraka, koje si, zajedno sa svojim učiteljem, ratnim zločincem Vojislavom Šešeljom, napravio kod zajedničkog idola Slobodana Miloševića, najvećeg političkog i ratnog zločinca Srbije, mržnja je bila vaša ideja vodilja. Najpre prema Sloveniji i Slovencima, pa prema Hrvatskoj i Hrvatima, onda prema Bošnjacima i, konačno, prema Albancima.
Povratak u tamni Srednji vijek
I sada smo mi, Vučiću, građani besudnje zemlje zvane Srbija, ostali sami sa tobom i tvojim nacionalističkim i šovinističkim mrziteljima i vašom mržnjom. Svakog dana sve siromašnijim ljudima bacaš po neku nacionalističku i šovinističku kosku i narod počinje međusobno da se mrzi i glođe oko tih kostiju. To je kraj puta u ništavilo kojim nas, od raspada Jugoslavije, vodite Ti i Tvoji nacionalšovinistički uzori Milošević, Šešelj, Ivica Dačić, Tomislav Nikolić…
Zloupotrebom demokratije došao si na vlast u Srbiji i vratio nas u duboku prošlost, u vreme Beogradskog pašaluka i, još gore, u tamu ranog Srednjeg veka, odnosno u plemensku istoriju Srbije. Sedam godina mi svakodnevno živimo virtuelni život sa Tobom kao kraljem političkog ništavila. Ne daješ nam više mira ni u snovima. Sedam godina na vlasti, plus 30 u politici, gledamo Te i slušamo Tvoje minhauzenovske tirade, ne verujući da je moguće da u veku svemirskih komunikacija neko toliko i tako masno izvrće činjenice, kao da ne postoje video i audio snimci i zapisi.
Ti si, Vučiću, nadmašio svog političkog idola Miloševića i po tome što si izbrisao razliku između politike i čistog kriminala. Privatizovao si i kriminalizovao sve službe državne i javne bezbednosti i, uz pomoć tabloidnih medija, sa čijih stranica i ekrana ne silaziš ni kad spavaš, toliko si se osilio da misliš kako imaš moć da potrošiš sve vreme svih građana Srbije. Kao da posle Tebe neće biti života. Usavršio si Miloševićeve nasilničke metode vladavine tako i toliko da si državu pretvorio bukvalno u svoju prćiju. Jer, Ti u toj državi radiš sve samo ne svoj posao zapisan u Ustavu.
Hapšenje Džajića i krađa Zvezde
Ti si i premijer, i ministar svih ministara. Ti si predsednik parlamenta, svih opština i svih mesnih zajednica. Javni tužilac, vrhovni sudija i šef policije. Direktor i glavni urednik svih medija. Upravnik svih zatvora, selektor fudbalske reprezentacije i predsednik Olimpijskog komiteta Srbije. Kao pravi kameleon, svakodnevno menjaš lice i izjave, zaboravljajući da mi plaćamo Tebe, a ne Ti nas.
Istini za volju, Ti imaš i svoje robove, a to su ljudi kojima je radna obaveza da te prate i kliču: “Aco, Srbine!” Sa njima obilaziš Srbiju i njenu najcrnju političku prošlost proglašavaš za budućnost. Izigrao si i njihovo poverenje i zato nemaš pravo više da odlučuješ u ime Srbije. Izneću samo jedan primer da bi i ti Tvoji robovi, politički laici, shvatili ko si Ti i kakav si čovek.
Prvo što si uradio kada si došao na vlast protivzakonito si, sa svojim prijateljem Nikolićem, od sudskog procesa abolirao takođe protivzakonito hapšenog Dragana Džajića. U pola noći, kao u vreme staljinizma, upao si na stadion, smenio upravu Zvezde i postavio “radnu grupu”, u kojoj je bio i Tvoj bivši telohranitelj Siniša Kokeza, da vodi popularni klub. Kada si, posle izvesnog vremena, shvatio da „komunistička“ Zvezda u kapitalizmu mora da se privatizuje, javno si obećao da ćeš naći kupca.
Pljačka građana po svaku cijenu
Tvoje nekadašnje kolege sa severa “Marakane” zapretile su Ti da će Te smeniti lakše nego Miloševića, uz poruku da je Zvezda njihova, a ne državna. Već sutradan Ti, “Aleksandre Veliki”, ili “Aleksandar Silni”, kako sebe doživljavaš, pokunjeno izjavljuješ da si mali i slabašan i da nemaš podršku za Zvezdinu privatizaciju. Svaki normalan čovek se tada pitao: Znaš li ti, čoveče, šta pričaš? Pa ako si mali i slabašan za te uzurpatore, Zvezdine huligane, profesionalne navijače, Arkanove naslednike kao produžene ruke Službe, kako ćeš onda voditi državu?
Svi dobri ljudi u Srbiji pitaju te, Aleksandre Vučiću, dokle će za sve što ne valja na ovim prostorima biti krive samo prošle vlasti, kad su sa tobom bar polovina onih koji su bili i u prethodnoj vladi. Kada ćete vi, koji već sedam godina nesmetano pljačkate Srbiju, preuzeti bilo kakvu odgovornost?
Odgovor je samo jedan: za Tebe i Tvoje partijske saradnike ne važi ni jedan zakon. Tebi i Tvojima dozvoljeno je da svakog dana kršite Ustav i druge državne pravne akte, a nama, malim ljudima, Tvoji izvršitelji i za male dugove otimaju imovinu, izbacuju stare osobe i majke sa decom iz stanova, na ulicu uzimajući im pravo na život. To pokazuje da je vaša jedina ideologija vlast i pljačka građana po svaku cenu.
Zlo koje se zove ‘slobizam’ i ‘šešeljizam’
Ti se, Aleksandre, svako malo hvališ ili pravdaš da nikada ništa nisi ukrao. Znači, uzurpacija svih državnih institucija i zarobljavanje čitave države za Tebe nije krađa. Ti se stalno pozivaš na nekakav legalitet i nepostojeći legitimitet. Stalno pretiš nekakvim izborima, u kojima si Ti igrač i kapiten u svim timovima (partijama), kao i glavni sudija. O kakvim izborima govoriš kad u Trgovištu kod Vranja živi 500, a za tebe glasa 3.900 ljudi. Nema više sa Tobom i Tvojom ekipom nikakvih izbora. Jer, samo bez vas Srbija može postati slobodno društvo građana, a ne srpsko pleme. Društvo koje se zasniva na zakonima, razumu, istini i toleranciji prema svakom drugom i drugačijem.
Ti, Aleksandre Vučiću, i Tvoja politička ekipa, uništavate privredu, kulturu, istoriju, duhovni i materijalni život građana, odnosno budućnost Srbije. Ovo je moje poslednje obraćanje Tebi i Tvojima. Srbija je zanemela, onemoćala pred vašim svakodnevnim idealizovanjem zla, koje se zove “slobizam” i “šešeljizam”.
Posle višemesečnih protesta, koji još traju, Srbija će ili svisnuti, ili eksplodirati i pronaći svoju dušu u demokratskom, a ne u vašem kvazi nacionalističkom sistemu. Da nisu ojađeni i zanemeli, dobri ljudi bi i Tebi, kao i tvojim prethodnicima Miloševiću, Vojislavu Koštunici i Borisu Tadiću, pevali: “Spasi Srbiju i ubij se…”
Stavovi izraženi u ovom tekstu autorovi su i ne odražavaju nužno uredničku politiku Al Jazeere.
