“Poseta francuskog predsednika Emanuela Makrona Srbiji ima za cilj učvršćivanje francusko-srpskih međudržavnih odnosa, ali i izviđački zadatak utvrđivanja mogućnosti obnavljanja srpsko-kosovskog dijaloga”, kaže Džejms Huper, dugogodišnji balkanolog i bivši visokorangirani američki diplomata.
Huper ističe da Makron odlazi u Beograd na inicijativu nemačke kancelarke Angele Merkel, koja je – kako kaže – blokirala sporazum, koji su dve strane praktično dogovorile.
“U svemu ovome dogodilo se nešto neverovatno, srpski i kosovski lideri postigli su koncept, koji se odnosio na demarkaciju granice, što je uključivalo i relativno malu razmenu teritorija, a to nisu prihvatili Evropljani. Dvojica lidera su u priličnoj meri došli do dogovora, ali su ga Evropljani odbacili, a ponajviše Nemačka, čiji je stav presudan. Za mene je neverovatno da je sveobuhvatni dogovor odbačen, a da nije ponuđena nikakvo alternativno rešenje. Potom je nemačka kancelarka Angela Merkel ostavila Makronu da vidi da li postoji način da razbijeni dogovor može da se zameni nekom vrstom procesa, koji bi doveo do novog dogovora”, kaže Huper.
Američki stručnjak dodaje da je Nemačka defakto koordinisala sa kosovskim premijerom Ramušom Haradinajem, koji je “blokirao dogovor na Kosovu igrajući na nacionalističku kartu”…
“… dok je kancelarka Merkel blokirala dogovor unutar Evropske unije, na nedavnom samitu Zapadnog Balkana u Berlinu. Obavila je prilično mučan razgovor sa Aleksandrom Vučićem i mislim da je to bio kraj tog dogovora u koji su i Tači i Vučić uložili mnogo truda. Uveren sam da je dogovor bio ostvaren, da bi to znatno doprinelo bržem ulasku Srbije u Evropsku uniju, kao što verujem da bi i Kosovo lakše dobilo članstvo u Ujedinjenim nacijama”.
Debakl u Berlinu znači i mogući kraj postizanja sveobuhvatnog dogovora u načelu, smatra Huper. On takođe tvrdi da ne postoji alternativa sveobuhvatnom dogovoru, koji po svojoj prirodi iziskuje teritorijalno prilagođavanje, što Merkel odbija kao deo rešenja.
“Sada je na EU, Makronu je ostavljen ‘vruć krompir’ da pronađe da li postoji alternativa sveobuhvatnom sporazumu, koji su dve strane imale. Jer sada imate situaciju u kojoj je cela ideja sveobuhvatnog dogovora ugrožena. Pokušavaju da nađu drugo rešenje, ali njega nema. Za razliku od Evropljana, američka administracija je svesna da sveobuhvatan sporazum o normalizaciji odnosa između Prištine i Beograda mora da uključi određenu razmenu teritorija. Realnost je da nema prostora za parcijalna rešenja. Setite se Briselskog sporazuma, u čijem je središtu bilo formiranje zajednice srpskih opština, koji je Ketrin Ešton, prethodnica Federike Mogerini, postigla 2013. Taj dogovor je zamro, jer kosovska strana to nije želela da prihvati”.
Huper tvrdi da Nemačka važnu lekciju još nije naučila, a da će Makron tokom predstojeće posete Beogradu pokazati da li je Francuska u tome svesnija.