Sporazum o slobodnoj trgovini između Kosova i Turske, koji je kosovska strana ratifikovala nakon sedam godina od potpisivanja, dovešće do povećanja trgovinske razmene između dve zemlje, kao i do povećanja investicija i konkurentnosti na tržištu, ocenjuju predstavnici Trgovinske kosovsko-turske komore i Privredne komore Kosova.
Predsednik Kosova Hashim Thaci potpisao je prošle nedelje dekret o ratifikaciji Sporazuma o slobodnoj trgovini između Kosova i Turske i Sporazum stupa na snagu početkom jula. Taj Sporazum su još 2013. godine potpisali bivša kosovska ministarka trgovine i industrije Mimoza Kusari Lila i bivši turski ministar ekonomije Zafer Caglayan, a turska strana ga je ratifikovala 2015. godine.
Iako su ekonomski analitičari sa Kosova uporno ponavljali kako je Sporazum o slobodnoj trgovini sa Turskom štetan po Kosovo, predsednik Trgovinske kosovsko-turske komore Abdurrahman Balkiz tvrdi upravo suprotno. Po njegovim rečima, kosovski proizvođači neće imati nikakve gubitke zbog ovog sporazuma, a neće biti ni gubitka u ubiranju poreza zato što su preduzete mere za zaštitu kosovskih proizvoda za narednih 10 godina.
Balkiz u izjavi za Anadolu Agency navodi da je poznato da cenu robe iz uvoza poveća cena njenog transporta, što će u ovom slučaju, kako je naglasio, navesti turske proizvođače da proizvode na Kosovu, odnosno da ulažu na Kosovu. On podseća da je Turska u poslednjih 20 godina, nakon rata, na drugom mestu po vrednosti investicija na Kosovu. Balkiz očekuje da će se nakon stupanja na snagu Sporazuma i izvoz kosovske robe u Tursku znatno povećati.
“Pre stupanja na snagu Sporazuma o slobodnoj trgovini, ovaj sporazum je bio u korist Turske, gde se turski izvoz na Kosovo stalno povećavao, dok izvoz Kosova u Tursku nije rastao istom brzinom. Iako će ovaj sporazum regulisati ovu ravnotežu na tržištu, ako pogledamo detalje ovog sporazuma, vidimo da će kosovski proizvodi biti zaštićeni u narednih 10 godina, a porez na uvoz će biti smanjen postupno, a ne odejnom”, kaže Balkiz.
Balkiz naglašava da će mnogi kosovski proizvodi biti zaštićeni, jer neće biti oporezivani prilikom uvoza u Tursku, što se posebno odnosi na poljoprivredne proizvode. On kao dobar primer navodi Severnu Makedoniju sa kojom Turska ima Sporazum o slobodnoj trgovini od 2000. godine, a koji je doveo do povećanja izvoza makedonske robe u Tursku za oko 8 puta, odnosno sa oko 11 na 91 milion eura, dok je izvoz Turske u Makedoniju povećan tri puta, sa 100 miliona na oko 300 miliona eura.
“Sporazum o slobodnoj trgovini utiče na balansiranje trgovinskog bilansa između zemalja. Drugi primer bi mogla biti Bosna i Hercegovina, gde je sporazum o slobodnoj trgovini stupio na snagu 2003. godine i ako analiziramo podatke o izvozu u to vreme i sada, vidimo da je izvoz Turske u Bosnu porastao za 8 posto, dok je izvoz Bosne u Tursku porastao oko 30 puta”, ističe on.
Predsednik Trgovinske kosovsko-turske komore ističe da je Sporazum o slobodnoj trgovini sa Albanijom, Severnom Makedonijom ili Bosnom i Hercegovinom doveo do rasta stranih ulaganja u tim zemljama, kao i da Kosovo ima mogućnost da preispita ovaj sporazum ukoliko uoči nešto negativno za svoje proizvođače tokom ovih 10 godina.
Iako je ovaj sporazum dekretovan sa sedam godina zakašnjenja, Abdurrahman Balkiz smatra da se ne treba vraćati u prošlosti, već da treba gledati u budućnost, jer je “Kosovo mlada država, dok je Turska puna energije i zajedno vrlo brzo stići će zemlje regiona koje su pomenute”.
Istovremeno, Olivera Ceni iz Privredne komore Kosova za Anadolu Agency ocenjuje da Sporazum o slobodnoj trgovini između Kosova i Turske ima za cilj jačanje i povećanje ekonomske saradnje između dve zemlje, uopšteno. Ona kaže da ovakav sporazum doprinosi olakšici poslovanja, jer su biznis i trgovina tesno povezani, te Kosovo treba da podstakne trgovinsku saradnju putem ovog sporazuma.
Ceni navodi da većina kosovskih biznisa ima pozitivna očekivanja od Sporazuma o slobodnoj trgovini s Turskom, mada postoji i određen broj biznisa koji zaziru od sporazuma, pre svega, iz tehničkih razloga, jer su im proizvodni kapaciteti mali i strahuju da li mogu konkurisati kvaliteti turske robe. I ona potencira da ovakvi sporazumi imaju za cilj i povećanje direktnih stranih investicija, kao i povećanje konkurentnosti na tržištu, što ide u korist potrošača.
“Direktna korist u ovom slučaju je za potrošače. S obzirom na to da se otvara tržište, trgovina sama po sebi podrazumeva smanjenje cena, jer je veća konkurencija za proizvode koji su na tržištu i, naravno, potrošač, u ovom slučaju građani, imaju više proizvoda dostupnih na kosovskom tržištu“, kaže Ceni.
Pozivajući se na statističke podatke, ona je navela da je u 2018. vrednost uvoza iz Turske na Kosovo iznosila oko 300 miliona eura ili 10,1 posto ukupnog uvoza, dok je izvoz Kosova u Tursku iznosio oko 8 miliona eura ili 2,3 posto od ukupnog izvoza. Ceni se nada da će biznisi koji već izvoze u Tursku imati koristi od ovog sporazuma i u smislu uklanjanja postojećih administrativnih prepreka i troškova, što i jeste jedan od ciljeva sporazuma o slobodnoj trgovini.
