Otkazivanje sastanka na kojem je 1. jula u Parizu trebalo da se sretnu najviši zvaničnici Srbije i Kosova, i da u prisustvu francuskog predsednika Emanuela Makrona i nemačke kancelarke Angele Merkel nađu rešenje za blokadu dijaloga, signal je da bi SAD trebalo značajnije da se uključe u pregovore Beograda i Prištine, izjavio je američki profesor Edvard Džozef.
Džozef, predavač na Institutu za međunarodnu politiku Univerziteta Džon Hopkins u Vašingtonu, rekao je za Glas Amerike da je siguran da mogući veći angažman SAD ne bi pobudio zahteve lidera Srbije za značajnijim učešćem Rusije.
“Sledeći korak treba da bude iskorak ključnih učesnika, a u to bi morale biti uključene i SAD. Videli smo da je predsednik (Srbije Aleksandar) Vučić, kada je iznosio očekivanja da bi pariski susret mogao biti otkazan, pominjao SAD. Prethodno su (predsednik Kosova Hašim) Tači i kosovka strana više puta na to ukazivali. Važno je primetiti da je Beograd uvideo koliko bi značajan bio veći angažman SAD”, rekao je Džozef.
On je kazao i da je šef srpske diplomatije Ivica Dačić u maju kao jedan od glavnih razloga za neuspeh samita u Berlinu 29. aprila označio odsustvo SAD. “Deluje mi da u vezi s većom ulogom SAD u pregovorima nema nesaglasja između Srbije i Kosova”, rekao je Džozef.
Ocenio je da bi vlada SAD, Evropska unija i ključne evropske vlade za rešenje kosovskog pitanja “trebalo da potraže savete od poznavalaca prilika, ljudi koji su bili na terenu, raspolažu pravim informacijama” i mogu da ponude alternative ideji zamene teritorija, “koju su međunarodni eksperti i lideri u Severnoj Makedoniji, Crnoj Gori i BiH odbacili kao veoma opasnu”.
Džozef je rekao i da se zalaže za potpunu promenu pristupa u rešavanju kosovskog pitanja, jer je, kako je rekao, dosadašnja strategija zasnovana na tome da se Srbiji da kompenzacija za gubitak Kosova, a to vodi logici teritorijalne razmene ili podele i otvara pitanje granica u BiH i drugde u regionu.
“Alternativa kompenzovanju Srbije i Vučića za gubitak Kosova jeste učiniti upravo suprotno. Časno i dostojanstveno očuvati trajne veze Srbije sa Kosovom, dok se u kontekstu međusobnog prizanja proces okončava postojanjem nezavisne države Kosovo. Među mnogim mogućim načinima nalazi se i ideja o obezbeđivanju suvereniteta Srpskoj pravoslavnoj crkvi i imovini kojom raspolaže na Kosovu južno od Ibra”, kazao je Džozef.
Dodao je da bi “davanje potpunog suvereniteta crkvi bio znak za Srbe koji žive na Kosovu i u Srbiji da su večno vezani za to područje i da su dobrodošli da ostanu na Kosovu”. Povodom eventualnog uključivanja Moskve u dijalog Beograda i Prištine, Džozef je rekao da “ne veruje da Rusija u ovom slučaju može biti od pomoći”.
“Interes Rusije se umnogome razlikuje od interesa Evrope i SAD. Ruski interesi su negativni. U interesu joj nije da problem bude rešen, već da problem bude očuvan. To je i više nego jasno u svetlu negativnog uticaja koji Rusija razvija u Srbiji, na srpske vlasti i na predsednika Vučića. SAD i EU su zainteresovane za rešavanje, a ne za produbljivanje problema. I verujem da su iskreno zainteresovane za stabilnost i napredak Srbije i Kosova”, naveo je.
Džozef je rekao i da se ne slaže s konstatacijom da bi zbog značajnijeg angažmana SAD deo srpske javnosti nesumnjivo tražio uključivanje Rusije u dijalog. “Kada je Ivica Dačić u maju pominjao moguće uključivanje SAD, uopšte nije govorio o Rusiji. Nikakvog pomena Rusije nije bilo. Niti neke druge države, osim SAD. Verujem da obe strane shvataju da je dijalog predvodila Evropska unija i visoka predstavnica Federika Mogerini. Zvanično, nikada nije bilo nikakvih pomena o uključivanju Rusije. Niti ranije, niti danas”, rekao je Džozef. On je kazao i da je “dobra vest” da su Vučić i Tači “razvili neki odnos”, da “gaje izvestan stepen međusobnog razumevanja” i da kada razgovaraju – to čine konkretno.
“Međutim, problem je što bez izrazitog spoljnog uticaja rešenje do kojeg bi mogli doći nosi znatne rizike. Kako po njih dvojicu, tako i za region. Mnogo bi teže bilo na terenu primeniti koncept teritorijalne razmene. Ono što bi Srbi trebalo posebno da razumeju su razorne posledice takvog rešenja koje bi naročito ugrozile Srbe naseljene južno od reke Ibar. Ako bi do toga došlo, Srbi koji bi ostali ispod linije podele ne bi zadržali isti stepen zaštite i ne bi mogli da očuvaju svoju poziciju na Kosovu. To bi bila tragedija, kako za sve Srbe, tako i za Albance”, naveo je Džozef za Glas Amerike.
