Glavna urednica portala Kosovo 2.0. Besa Luci kaže da na Kosovu postoji kombinacija autocenzure i politički povezanih medija. Određeni medij, dodaje, su povezani ili ih finansiraju različite političke i / ili poslovne grupe, pa zato redakcije moraju da prate određene političke i ekonomske agende, postavljaju pitanja na pristrasan način, kao i da izostavljaju informacije, izvore ili uglove koji bi pružili tačniji prikaz događaja.
„S druge strane, nezavisni mediji koji pokušavaju da istraže korupciju na visokom nivou ili masovnu korupciju i / ili organizovani kriminal, zloupotrebe položaja vlasti, podložni su različitim oblicima zastrašivanja (bilo finansijskih, sudskih ili fizičkih pretnji). Ovi oblici pokušaja cenzure uglavnom dolaze od pojedinaca koji su povezani ili su deo političkih grupa i / ili interesima koji su povezani sa biznisom“, ocenjuje Luci.
Prema njenim rečima, mainstream mediji imaju tendenciju da budu konzervativniji u odnosu na formate koji se koriste, teme i pitanja koja se razmatraju, kao i perspektive i tačke gledišta.
„To znači da mainstream mediji imaju tendenciju da ojačaju tradicionalne norme i vrednosti, ili održe postojeći status političkih ili ekonomskih modela. Zbog toga se retko ide dalje od utvrđenih narativa, retko se nude alternativne ideje i modeli kao održiva rešenja. U proteklih nekoliko godina dolazi do porasta broja medija koji zauzimaju progresivniji pristup govorenju o ekonomskim modelima, društvenim vrednostima i normama, kao i oblicima političkog učešća i protesta. Takvi mediji, mislim, na kraju dostižu još specifičniju publiku, pa ne i nužno glavnu javnost“, naglašava Luci.
Novinar i predstavnik Saveta za štampu Imer Muškoljaj za Danas objašnjava da je sloboda izražavanja i medija na Kosovu na boljem nivou nego u većini zemalja u regionu.
„Naravno, politika i druge interesne grupe pokušavaju da utiču na medije i u nekim slučajevima uspevaju, ali generalno mediji su slobodni da izveštavaju, prezentuju stavove svih stranaka i promovišu demokratske vrednosti. Na Kosovu ima mnogo „zdravih“ medija, koji se mogu uzeti kao primer i u zemljama regiona“, navodi Muškoljaj.
Kada je reč i o poštovanju etičkog novinarskog kodeks, ona ukazuje da ako uporedimo kosovske medije sa onima u Srbiji, generalno više poštuju etički kodeks.
„Srećom na Kosovu nema tabloida kao u Srbiji i građani su u velikoj meri pošteđeni laži, klevete, govora mržnje i trovanja javnosti lažnim vestima. Govor mržnje uglavnom je prisutan u komentarima čitalaca i više na društvenim mrežama nego u onlajn medijima. Govor mržnje je uglavnom usmeren protiv etničkih, verskih i LGBTI zajednice“, dodaje naš sagovornik.
Slobodna novinarka Leonora Aliu navodi da živimo u delu Evrope gde se sloboda medija smatra nestalom u određenim državama. Ona podseća na Svetski indeks slobode medija Reportera bez granica, koji ukazuje da ove godine Kosovo stoji bolje nego prošle. Međutim, postoje prepreke a one su iste kao u Srbiji i ostalim zeljama na Balkanu.
„Nezavisnost medija se odnosi na to ko ih finansira i ko ih osniva. Jedan od načina koji su se pokazali uspešnim u zaštiti nezavisnosti medija je način finansiranja putem donatora, posebno donatora vezanih za EU. Prema tome, mogu da kažem da se ovih dana na Kosovu najpoverljiviji i najnezavisniji mediji smatraju onima koji se finansiraju putem donatora, tako što imaju aktivnu nevladinu organizaciju. Oni proizvode medijske sadržaje a ne prihvataju novac od vlade ili bilo koje političke stranke ili poslovnog subjekta povezanog sa političarima“, ocenjuje Aliu.
Na pitanje kako je biti danas novinar u Prištini, ona kaže ne lako, ali da je sigurnije biti novinar na Kosovu nego u većini zemalja Zapadnog Balkana.
Astrit Gaši, urednik i novinar iz Prištine, u intervjuu u sklopu projekta portala Danas „Druga strana Kosova“, ističe za Danas da na Kosovu postoji mali pritisak na medije, najviše ekonomski i u svrhu unutrašnje političke bitke, ali voli da misli da ipak stoje bolje nego sve susedne zemlje.
